16.06.2016 Utorak
Sent Peterburg 10.30 po lokalnom vremenu, 9.30 po srpskom. Prolazimo upravo pored zgrade nekadašnjeg KGB-a. Otvaramo prozor za slikanje. Naša dobra i predobra domaćica Katarina Kiseleva vozi nas za Helsinki, a tamo hvatamo let za Budimpeštu. Pa voz za Beograd. Iskreno se nadam da naše putovanje neće trajati više od 20 sati (časov.)
Zamislite grad koji ima 5 miliona stanovnika, e sad zamislite špic na ulicama grada od 5 miliona stanovnika. Bez obzira na odličan javni saobraćaj i 6 metro linija, svi su u kolima. Kako i ne bi kada je cena goriva kao kod nas cena gasa, a o ceni gasa da ne govorim. Hm, zašto ovakvo putovanje? 6 divno provedenih dana uz divne mlade ljude, Mladice Rusije i Ukrajine ili kako bi rusi rekli “Pobeditelji” .
Od 11 do 14 Juna u Sent Peterburgu, za nas poznatijem sa starim imenom Lenjingrad održao se prvi forum mladih lečenih od raka Rusije, Ukrajine i uz veliku pomoć Katarine, bez čije pomoći ovaj put nikako nije bio izvodiv i Srbije. Zahvaljujući našem pozitivnom radu sa mladima i prepoznatljivošću aktivnosti koje već tri godine sprovodimo i velikom ljubaznošću izvršne direktorke udrženja roditelja i dece protiv raka Katarine Kiseleve pozvani smo da našim prisustvom i iskustvom pomognemo da prvi forum Pobeditelja Rusije i Ukrajine prođe u što boljoj organizaciji i zadovoljstvu Mladica i svih prisutnih. 30 pobeditelja Rusije i Ukrajine mladica Srbije provelo je 4 nezaboravna dana u ovom predivnom milionskom gradu gradu ne starijem od 300 godina.
Uz Bele noći, reku Nevu, Finski zaliv i domaćine uplašenih sopstvenim poznavanjem engleskog jezika pokušali smo svi zajedno da temema kao sto su lična iskustva, budućnost, komunikacija pomognemo mladima da sa svojim životom idu ruku pod ruku, (a možda i ispred njega). Pogrešili smo,
Pogrešili smo jer njihova energija, energija koju je u nekim trenucima bilo moguće i videti i bez posebnih kamera ili gadžeta, (Video sam, majke mi) nas “starije” učila je šta je to život, šta je ljubav i šta je , ono najvažnije želja za životom.
Prevodioce nismo imali, ali sve smo se razumeli. Dobro, da se ne lažemo prevodioca je imala Milica, ali o tome više u njenom izveštaju. Po nekada nije ni bilo toliko bitno razumeti baš svaku reč jer kada odrasteš uz Puškina, Šoholova, Dostojevskog, slušati mlade ljude na sceni bioskopke sale hotela u kome su se radionice foruma održavale zvučalo je kao poezija, kao pesma. (dok ovo pišem čak i preglasna muzika na radiju dobre nam Katarine ne kvare misli koje me sećaju na protekle dane. Pa ni ovo obavezno vezivanje na zadnjem sedištu na koje nikako da se naviknem)
Teško je opisati svo pozitivno provedeno vreme jer ako niste na licu mesta svaki opis je sitan, mali.
Kataina Kiseleva zamolila nas je da našim iskustvom pogotovo u organizaciji Balkanske konvencije Mladice 2013 i 2014 pomognemo u organizaciji “Prvog” foruma Rusije. Pristali smo, naravno, ali veliki problem su bile finansije. Domaćini su nam pokrili sve putne troškove. Veliko, veliko hvala na tome. Prvi dan upoznavanje, popodne radionice sa psihologom, posle večere predstavljanje Srbije. Prezentacija je odlično prošla, iznenađen sam koliko im se svidela naša truba i romska muzika. Pokušali smo i Užičko kolo, ali biće bolje drugom prilikom. Drugog dana, nakon obilaska grada i obroka koji po meni se ni malo ne razlikuje po ukusu od našeg jela, nove radionice, nove ideje za sve nas.
Večernja prezentacija Ukrajine, njihovi plesovi, njihova muzika. Torta mi se definitivno nije svidela. Bolje su naše, mnogo. I ako u ratnom sukobu, prijateljstvo dva naroda ostavlja me u razmišljanju. Potom noćna eksurzija.. Bele noći… To treba videti.. nikako prepričati….
Treći dan počinjemo Milica Šimonović i ja svoju radionicu. Tema “Da li se slušamo?”. Milica pravi uvod o Mladicama i njihovom radu, a ja, uz veliku pomoć Milice, i naravno učestvovanja svih mladica proveravam da li slušaju svoje sagovornike. “Da li slušamo?” je tema koja nedostaje po nekada više našoj generaciji nego ovim divnim mladim ljudima. Pisanje pisama Mladica o svojoj budućnosti ali i pravljenje kolaža za mene čudna radionica za mlade od 23, 25 ali prijatno iznenađenje u radu bez odbijanja i uz ozbiljnu i humornu prezentaciju završenih radova.
Četvrti dan, nova eskurzija, novi utisci. Radionica uz vođenje vrlo pozitivnog čoveka i novinara i nosioca olimpijske baklje na prošlogodišnjim paraolimpijskim igrama Jure, ili kako smo ga mi zvali Đure. Tema empatija, tema “Da li nam telesni nedostaci onemogućavaju ostvarivanje naših ciljeva”. Inače da se malo i pohvalimo, Đura je bio više nego oduševljen našim pristupom radionicama i mladima pa nas je sutradan i ugostio na doručku uz manji intervju o našem radu a pogotovo ga je interesovao naš projekat Internet radio “Radio-Mladice”.
Nedelja, opraštanje, pozdravljanje, razmena kontakata, ne retko i plakanje. Rastaju se mladi puni emocija nakon samo četiri dana druženja. Mi ostajemo do utorka jer tada imamo let. Hostel, nova avantura. Uz novu energiju i nova poznanstva vraćamo se za Beograd. Ne mogu da kažem da sam ga se uželeo. Dragane da, Uroša i Miloša da… Grada i ne tako…
Uz neko novo druženje…Pozdrav…
Vladimir Radulović
PS
Dok putujemo svetom da bismo našli lepotu, moramo je poneti sa sobom ili je nećemo naći. (Ralf Valdo Emerson, 1803-1882, američki filosof)