Rak ne utiče samo na vaše telo – on utiče na vaš um, misli, emocije i odnose. Ova vrsta psihičkog stresa možda vam se ne čini „normalnim“, ali je potpuno razumljivo kada vam je dijagnostikovan rak.
Mnogi ljudi mogu da osete mešavinu brige, tuge, besa, krivice, frustracije i srama. Psihološki stres, kao što je osećaj zabrinutosti, možda vam se ne čini „normalnim“, ali je razumljiv u kontekstu dijagnoze raka.
Rak ne utiče samo na vaše telo – on utiče na vaš um, misli, emocije, odnose i uloge koje obavljamo, kao što su poslovne ili porodične uloge. Mi nismo roboti, mi živimo, dišemo, razmišljamo, osećamo ljudska bića. Ako biste udarili prstom na vrata, osetili biste bol. Ovo nije prijatan osećaj, ali je sasvim normalna reakcija na nenormalnu situaciju. Ovo je najbolji način razmišljanja o svojim mislima i osećanjima o raku i njegovom uticaju.
Pokušajte da ne izbegavate svoje misli i emocije
Iako su ova osećanja potpuno razumljiva, nije prijatno. Stoga je naš prirodni instinkt da se trudimo da ih izbegnemo. To možemo da uradimo na razne načine, kao što je hrabro lice, izbegavanje ljudi, kritikovanje sebe kada se osećamo emocionalno ili imamo teške misli, ili korišćenjem alkohola ili droga.
Iako ovo često pomaže u ovom trenutku, može dovesti do dugoročnih problema, jer može početi da utiče na naše blagostanje, odnose i sposobnost da radimo stvari koje su nam važne.
Emocije i misli nisu nešto što treba izbegavati i pokušavati da se otarasimo. Psihološki bol nam govori nešto važno. Ponekad je korisno imati prostor da dozvolite nekom drugom da bude u toj nevolji sa vama, ponekad je korisno obraditi i shvatiti nevolju i zašto je osećate, a ponekad je korisno naučiti neke tehnike da sprečite da nevolja uđe način stvari koje su važne.
Zašto tolika uznemirenost
Ono što se tiče nekih vrsta uznemirenosti, kao što su anksioznost i loše raspoloženje, je da mogu da narastu prilično brzo. Kada uznemirenost raste i oseća se kao oluja, ona može da ugasi naše razmišljanje, otežavajući pronalaženje načina da se zaobiđe.
Kada bi loše raspoloženje imalo glas, na primer, to bi vam donelo neprijatne sudove o vama, drugima i svetu. Reklo bi vam da ste drugačiji od svih ostalih, da se drugi bolje snalaze od vas, nema nade da će stvari krenuti na bolje, i želelo bi da se društveno povučete i ostanete sami u svojoj sobi. Ovako se hrani, jer povlačenje od drugih može dovesti do toga da naše samopuzdanje ostane nisko, a te negativne misli stalno dolaze.
Poređenje i zabrinutost su prirodni
Mi ljudi smo veoma dobri u poređenju sa drugim ljudima. Ovo seže još od vremena kada smo bili pećinski ljudi i naši umovi su morali da nas uporede sa našom grupom da bismo bili sigurni da se uklapamo i da nismo u opasnosti da nas lav ulovi i pojede! U našem modernom svetu društveni mediji znače da se lako možemo uporediti sa drugima i ubediti se da su drugi srećniji i da se bolje snalaze. Ovo nije slučaj.
Jednostavno ne možemo da vidimo šta drugi osećaju iznutra, pa na kraju upoređujemo svoju unutrašnjost (misli i osećanja) sa spoljašnjošću drugih (onim što vidimo da rade). Razmislite o tome kada ste se osećali zabrinuto ili uznemireno, ali ste se pretvarali drugima da ste dobro. Vrlo je verovatno da i drugi rade istu stvar.
Naši mozgovi su naštelovani da traže stvari koje bi mogle poći po zlu. To znači da svi ljudi imaju anksioznost u sebi. Osećanje emocija kao što je anksioznost stoga nije vaša greška. Niste dizajnirali svoj mozak niti birali koji mozak imate!
Sa kim možete da razgovarate ako rak utiče na vaše mentalno zdravlje
Veoma je važno da pokušate da dobijete pravu pomoć što je pre moguće kako biste sprečili da loše raspoloženje i anksioznost postanu previše udobni i da ostanu duže nego što biste želeli. Postoji mnogo različitih načina na koje to možete učiniti.
Prvo, pitajte da li postoji neko u vašem životu sa kim osećate da možete da razgovarate. To može biti član porodice, prijatelj, devojka ili dečko, učitelj ili tutor, ili član vaše crkve ili druge grupe kojoj pripadate.
Ponekad je od pomoći razgovor sa MladiCama ili osobljem iz bolnicejer oni razumeju mnogo toga što možda osećate i radili su sa mnogo mladih ljudi koji su se osećali slično. Takođe su zaista dobri u poznavanju drugih stvari koje bi mogle biti od pomoći, na primer da posetite psihologa, a pre toga se možda obratite i vršnjačkom savetovalištu MladiCe PričaliCe.
Postoji mnogo čudnih i divnih ideja o tome šta psiholozi rade. Ne čitaju misli, niti te teraju da ležiš na kauču i ne pričaju samo o tvom detinjstvu ili snovima. Oni vas ne osuđuju i ne analiziraju. Odlazak kod psihologa ne znači da ste „ludi“ ili „slabi“. Daleko od toga. Potrebna je prava hrabrost i snaga da se potraži pomoć.
Sportisti imaju psihologe koji im pomažu da optimizuju svoj trening i performanse za ono kroz šta su svoje telo podneli. Psiholozi su obučeni na mnogo različitih načina da pomognu ljudima u njihovim mislima i osećanjima, kao i u izgradnji njihovih snaga i povezivanju sa onim što im je važno.
Traženje pomoći može biti zastrašujuće - to je normalno
Traženje pomoći može biti veoma zastrašujuće. To je normalno. Vidite da li možete da napravite prostor za strah, on samo pokušava da vas zaštiti od nečega što je zastrašujuće. Ali ne morate dozvoliti da vas to zaustavi – ponesite strah sa sobom na svoj prvi sastanak. To je normalno.
Možemo izbegavamo traženje pomoći na način, npr. „Ne bi trebalo da se osećam ovako“, „Ja sam drugačiji/a“, „Slab/a sam“, „Nije u redu tražiti pomoć“. To čini traženje pomoći još težim, a emocije mogu postati strašnije. Pogledajte da li možete da ponesete ove misli sa sobom na svoj prvi sastanak i da ne dozvolite da vas one zaustave.
Nadamo se da će vam ova stranica dati još jedan pogled na ove uobičajene misli. Imati teške misli i emocije o raku je normalno. Možda vam se to jednostavno ne čini normalnim. Niste krivi što mislite i osećate ove stvari, već je samo način na koji naš mozak reaguje.
Ako razmišljate da tražite pomoć, jaki ste i hrabri i ovo je veliki korak, pa se nagradite za ovo.
