Iskreno kad sam \u010dula za ovaj kamp nisam imala \u017eelju da idem. Razlozi za to su uglavnom bili strah od nepoznatog i moj status \u2018anti-socijalne\u2019 osobe. \u010cak i pored mojih izlaganja za\u0161to ne bih trebala da idem, moja mama je stvar uzela u svoje ruke i prijavila me. Sada kad razmi\u0161ljam o tome, drago mi je \u0161to je to uradila. Jer da nije ja ne bih upoznala toliko super ljudi.
Prvenstveno svi volonteri su se potrudili da nam ovaj kamp u\u010dine \u0161to zanimljivijim. \u0160to gluma\u010dkim i psiholo\u0161kim radionicama i igrama na bazenu i paintball-u tako Ii dru\u017eenjem i opu\u0161tenim pristupom svim kamperima. Meni, koja sam bila veoma skepti\u010dna u vezi celog ovog do\u017eivljaja, je bilo veoma prijatno i zabavno. Pogotovo kada sam prevazi\u0161la svoju traumu od buba. Uglavnom kamperi su pri\u010da za sebe.
Imala sam dosta predrasuda, ali posle jednog meni nemilog doga\u0111aja, bila sam dirnuta brigom drugih ljudi. Od tada sam po\u010dela da se opu\u0161tam i na kraju kampa sam Ii sama bila na ivici suza. Pogotovo jer su svi oko mene plakali kao da idu u rat, ali nisam sebi dozvolila to. Zato \u0161to ovo nije na\u0161 kraj.
Nadam se da \u0107emo se i slede\u0107e godine videti, mo\u017eda i sa jo\u0161 nekim novim licima.<\/p>\n\n\n\n
Tina 17 godina<\/p>\n\n\n\n
Sa obzirom na to da je ovo bilo prvo odvajanje od roditelja, Nemanja je oti\u0161ao nesiguran i sa jakim emocijama na kamp. \u010cini mi se da je bio tu\u017ean samo onda kada bi se \u010duo sa mnom i sa tatom, tako da smatram da je veoma bilo korisno ograni\u010davanje kori\u0161\u0107enja mobilnog telefona. Ovo iskustvo mi je ba\u0161 ukazalo na sve \u0161to moj sin mo\u017ee sam da radi, jer u \u017eelji da ga ne preopteretim, ponekad ne primetim \u0161ta sve on mo\u017ee. Stoga su mi zapa\u017eanja psihologa bila veoma korisna. Veliko hvala \u010cika Boci i volonterskom timu MMS za sve \u0161to su nam pru\u017eili.<\/p>\n\n\n\n
Sandra Radunovi\u0107 (mama Nemanje Vasi\u0107a)<\/p>\n\n\n\n
Du\u0161anka Toma\u0161evi\u0107 (mama Uro\u0161a Toma\u0161evi\u0107a):
Jo\u0161 po\u010detkom godine, Uro\u0161 mi je naglasio da ga prijavim za kamp, \u010dim se konkurs bude raspisao. Toliko je \u017eeleo i ove godine da bude deo kampa. Primetila sam da je dosta opu\u0161teniji u odnosu na pro\u0161lu godine. Zapa\u017eanja koja su psiholozi podelili sa mnom nakon kampa, vezana za njegove potencijale, dosta su zna\u010dajna jer moram priznati da te neke njegove sposobnosti nisam uo\u010dila.<\/p>\n\n\n\n
Du\u0161anka Toma\u0161evi\u0107 (mama Uro\u0161a Toma\u0161evi\u0107a)<\/p>\n\n\n\n
\u201cMMS\u201d 2014. je svakako jedno od najlep\u0161ih pro\u017eivljenih iskustava. Niko od nas kampera ranije nije imao priliku da se susretne i oproba u aktivnostima koje smo imali na ovom kampu. Upravo zato mi se sve toliko i dopalo. Mislim da je kamp zna\u010dajan jer nam daje \u0161ansu da prona\u0111emo sebe na nekim novim poljima, napredujemo i psihi\u010dki i \ufb01zi\u010dki, i provedemo vreme sa osobama koje su pro\u0161le sli\u010dno iskustvo kao mi i koje nas razumeju, kao i da se osetimo prihva\u0107eno i slobodno. MMS je sve nas, i volontere i kampere, veoma zbli\u017eio i napravio jednu ogromnu porodicu od nas.<\/p>\n\n\n\n
Milica \u0160imonovi\u0107 \u2013 Mladica<\/p>\n\n\n\n
Sa obzirom na to da smo mi ranije morali da do\u0111emo po Milicu, do\u010dekalo nas je prijatno iznena\u0111enje. Skoro sva deca su se rasplakala i bila tu\u017ena \u0161to ona odlazi, \u0161to smatram da govori o njihovoj povezanosti kao timu. Celokupni volonterski tim je, po meni, radio srcem i kao jedno. Prijavi\u0107u je svakako i slede\u0107e godine, kada \u0107e ostati svih 10 dana, jer je \u010dak i ovo polovi\u010dno iskustvo bilo prelepo.<\/p>\n\n\n\n
Vanja Kuku\u0107 (mama Milice Kuki\u0107)<\/p>\n\n