MI MO\u017dEMO SVE<\/p>\n\n\n\n
Potaknuta komentarom na na\u0161oj FB stranici na temu izleta za roditelje, shvatih da imamo propust. Propust je da treba objasniti potrebu organizovanja i sprovo\u0111enja zajedni\u010dkih vikenda i kampova za le\u010denu decu i za njihove roditelje<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Nisam znala da drugi to shvataju kao neki hir, zabavu i ni\u0161ta vi\u0161e. Mi koji se bavimo svim ovim, znamo da nije tako. Ne \u017eelim da ovo izgleda kao opravdavanje za sprovo\u0111enje izleta, kampova, nego da poka\u017eem za\u0161to su ove stvari dokazano korisne i primenjuju se dugi niz godina u svetu. Mi naravno kaskamo u svemu, pa i u ovome. Hvala na druga\u010dijim mi\u0161ljenjima. Veoma su dragocena, jer tako shvatimo gde mo\u017eda gre\u0161imo i \u0161ta treba menjati.<\/p>\n\n\n\n De\u010dji kancer vi\u0161e ne va\u017ei kao neizbe\u017eno smrtonosna bolest. Poga\u0111a celu porodicu. Ova deca rastu sa puno ograni\u010denja, al su ipak samo deca i \u017eele da budu tretirani na isti na\u010din kao i deca koja nemaju kancer. \u017dele da tr\u010de, da se igraju, i u\u017eivaju da budu sa ostalom decom.<\/p>\n\n\n\n Na kampovima, zajedni\u010dkim vikendima, se sem boravka na vazduhu i na odgovaraju\u0107oj nadmorskoj visini, obezbe\u0111uje rekreacija, kao i u\u010denje ve\u0161tina korisnih za suo\u010davanje sa mnogobrojnim pitanjima koja proizilaze iz le\u010denja. \u201cNevidljivo\u201d se obra\u0111uju krupne psiholo\u0161ke teme kroz razne sadr\u017eaje.<\/p>\n\n\n\n Deca u principu, pate od anksioznosti (depresije), zatvorena su u sebe, pate u vezi svog telesnog o\u0161te\u0107enja, brinu o tome kako \u0107e ih okolina (vr\u0161njaci) prihvatiti. Anksioznost je izra\u017eena i tokom remisije.<\/p>\n\n\n\n Istra\u017eiva\u010di su zaklju\u010dili da su deca sa malignitetom anksioznija od dece obolele od hroni\u010dnih, ali ne tako opasnih bolesti i da ta anksionznost raste sa svakom novom posetom klinici.<\/p>\n\n\n\n Kampovi\/vikendi<\/strong> su efikasni za smanjenje straha<\/strong> i anksioznosti<\/strong> kod dece sa malignim<\/strong> bolestima. Pru\u017eaju im mogu\u0107nost da u\u0111u u interakciju<\/strong> sa drugom decom i nau\u010de kako da se izbore<\/strong> sa kancerom. Rezultati istra\u017eivanja (<\/strong>Bluebond-Langner, Perkel, Goertzel, Nelson, & McGeary (1990)) su pokazali da neformalne diskusije na temu kancera pove\u0107avaju znanja dece o samoj bolesti i njenom le\u010denju.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Deca se oslobode da otvoreno pri\u010daju o svom tipu kancera i na\u010dinu le\u010denja. Za ve\u0107inu kampera iskustvo drugih koji su ve\u0107 bili u procesu le\u010denja je izuzetno koristan oblik u\u010denja. Razmena iskustava je dragoceno zbog stvaranja slike o sebi, i doprinosi samopomo\u0107i u prilago\u0111avanju i prevazila\u017eenju bolesti.<\/p>\n\n\n\n Promena fizi\u010dkog izgleda je stalni podsetnik da su deca sa kancerom druga\u010dija od druge dece<\/strong>. Ova deca imaju problem sa samopo\u0161tovanjem i samopouzdanjem <\/strong>u odnosu na vr\u0161njake i straha od odlaska u \u0161kolu, \u0161to uti\u010de na detetovo emocionalno i socijalno prilago\u0111avanje. U\u010desnici u studiji Ross and Ross (1984), su zapazili da vra\u0107anje dece u \u0161kolu prati zadirkivanje zbog opadanja kose od hemioterapija, smanjenja ili pove\u0107anja telesne mase, i taj emocionalni bol je ve\u0107i od bilo kog fizi\u010dkog bola<\/strong>. Tokom detinjstva, fizi\u010dki izgled i socijalna prihva\u0107enost su va\u017eni preduslovi prilago\u0111avanja.<\/p>\n\n\n\n Upravo na kampovima\/ vikendima deca su u mogu\u0107nosti da komuniciraju sa drugima koji su isti kao i oni sami, i onda su u stanju da shvate da nisu jedini. Deca su u stanju da ka\u017eu jedna drugima kroz \u0161ta su pro\u0161la prilikom le\u010denja, o fizi\u010dkim promenama koje su do\u017eivela i kako su se suo\u010davala sa tim promenama. Ovakvi \/vikendi donose mogu\u0107nost da deca sa kancerom otkriju neka nova interesovanja, ve\u0161tine, razviju samopo\u0161tovanje i pove\u0107aju svoje sposobnosti (Varni, et al., 1995).<\/p>\n\n\n\n Prema istra\u017eivanjima, deca sa kancerom, borave\u0107i u kampu ili nekom zajedni\u010dkom vikendu, pre svega pobolj\u0161avaju sliku o sebi i pove\u0107avaju samopo\u0161tovanje. Kamp poma\u017ee deci da se lak\u0161e suo\u010de sa vra\u0107anjem i uklapanjem u svoje socijalno okru\u017eenje, pobolj\u0161ava uspeh u \u0161koli (Melman & Sanders, 1986).<\/p>\n\n\n\n Kada se deca ose\u0107aju sposobnom, ona su u stanju da se ose\u0107aju dobro, sama sa sobom i u interakciji sa drugima i manje su zabrinuta<\/strong> (Children\u2019s Oncology Camps of America, 2002).<\/p>\n\n\n\n Isto sve ovo va\u017ei i za roditelje. Roditelji se nalaze u situaciji, koja nije prirodna. Nije prirodno da roditelj brine o bolesnom detetu. Nosi ogroman teret, koji podrazumeva detetovo zdravlje I brigu o detetovom \u017eivotu, brigu o drugim \u010dlanovima porodice, o njihovim potrebama, o egzistenciji, duhovnosti, smislu, besmislu\u2026. Sve je to vrlo te\u0161ko, iscrpljuju\u0107e i puno preispitivanja, sumnji, strahova. Dokazana je isceljuju\u0107a mo\u0107 razmene iskustava sa drugim roditeljima. I stoga neformalno nazvana \u201cdru\u017eenja\u201d roditelja su lek za du\u0161u, lek za ponovno vra\u0107anje samopouzdanja i vere da ipak nije sve tako stra\u0161no.<\/p>\n\n\n\n \u017divot treba gledati sa puno strana. I sve ono \u0161to je ru\u017eno, iznedri i ne\u0161to dobro.<\/p>\n\n