E, stvarno mi je drago \u0161to smo izabrali da razgovaramo ba\u0161 o ovoj temi. Tokom mog boravka u bolnici, roditelji su mi bili velika podra\u0161ka, ali su me tako\u0111e ba\u0161 nervirali u nekim situacijama.<\/p>\n\n\n\n
U stvari, toliko je bilo stvari koje su me nervirale. Na primer, kada mi je bilo lo\u0161e, kada sam samo \u017eelela da spavam kako bi to pro\u0161lo, mama bi me budila i govorila \u201eSamo spava\u0161, budi se. Mora\u0161 da se bori\u0161.\u201c Znam ja da je ona meni \u017eelela dobro i sve to, ali to u\u017easno zna da nervira. Ja sam od po\u010detka \u017eelela da budem sa tatom u bolnici, a ne sa mamom, ali se ona bunila i to me je tako\u0111e nerviralo. Smatrala sam da moj pratilac u bolnici treba da bude onaj ko ja \u017eelim da bude, i da to treba da se po\u0161tuje, ali se nije po\u0161tovalo. Bila sam preslaba da bih uspela vi\u0161e da se bunim ili ne\u0161to tako. A onda su pokrenuli sudski postupak za starateljstvo, iako sam ja \u017eelela da budem sa tatom kao i u periodu pre bolesti. E to me je tek iznerviralo. Kada mi je malo bilo bolje, \u010dvrsto sam re\u0161ila da isteram svoje i tako su me kona\u010dno odrasli ispo\u0161tovali i mama i tata su se zamenili u bolnici. Ali naravno, nastavili su da me nerviraju oboje. Terali su me da jedem cveklu od koje mi je bilo muka, i da jedem raznu drugu hranu koja je \u201ezdrava\u201c, ali meni nije prijalo. I jo\u0161 se de\u0161avalo da bolove i mu\u010dnine poku\u0161avam da ignori\u0161em tako \u0161to stavim slu\u0161alice u u\u0161i i poja\u010dam muziku, a onda neko od njih dvoje smara da uti\u0161am muziku jer \u0107u ogluveti.<\/p>\n\n\n\n
Bezveze. Tako\u0111e su mi donosili \u010daj od koprive, sok od \u017eitne trave, sok od cvekle, i mnoge druge preparate za pobolj\u0161anje krvne slike, koji su imali grozan ukus i uvek su me terali na povra\u0107anje. Ipak, znala sam da to poma\u017ee pa se nisam dugo ljutila. Kada mi je bilo te\u0161ko, ja bih \u0107utala i poku\u0161avala da se izolujem od njih, a oni bi navaljivali \u201e\u0160ta ti je?\u201c pa \u201e\u0160ta ti je?\u201c. Pa \u0161ta bi moglo da mi bude? A kada sam opet bila vesela i kad bih \u017eivnula malo, mama bi me pitala da li je sve u redu kad sam odjednom tako sre\u0107na. I \u010duvena mamina re\u010denica koja me je u\u017easavala jeste kad joj se \u017ealim \u201eMamaaaaa, nije mi dobro! Lo\u0161e mi je, sve me boli!\u201c a ona valjda nije znala \u0161ta drugo da ka\u017ee pa bi mi uvek govorila \u201eMora sine, to je od leki\u0107a.\u201c Ali sam joj se jednom osvetila za tu re\u010denicu. Kada se ona prehladila, morala je da nosi masku u mojoj blizini i pila je lekove od kojih joj se spavalo pa mi se \u017ealila stalno. A ja sam joj rekla: \u201eMora mama, to je od leki\u0107a.\u201c<\/p>\n\n\n\n
I tako. Bilo je jo\u0161 mnogo sli\u010dnih primera, ali sam nabrojala ove kojih se najvi\u0161e se\u0107am.<\/p>\n\n