Na Psihologiji me u\u010de da u na\u0161oj nauci nema kona\u010dnih i pravih odgovora i da je naj\u010de\u0161\u0107i odgovor Zavisi. Iako je malo iritantno \u0161to te u\u010de da \u0107e\u0161 se baviti nekim istra\u017eivanjima u kojima ne\u0107e\u0161 do\u0107i do nekih apsolutnih pravila i istina, brzo to prihvati\u0161 i uvidi\u0161 da je tako i sa ve\u0107inom \u017eivotnih situacija.<\/p>\n\n\n\n
Tako, mi \u0161to smo se le\u010dili od maligniteta, s jedne strane, dali smo deo \u017eivota i odrekli smo se ne\u010dega, s jedne strane, ali, sa druge, optimisti\u010dnije strane, bogatiji smo za iskustvo, ja\u010di smo, zreliji smo.<\/p>\n\n\n\n
Mada, na kraju se sve svede da je, na neki na\u010din, nepisano pravilo \u017eivota odre\u0107i se ne\u010daga da bi dobio ne\u0161to drugo. Niko ne mo\u017ee ba\u0161 sve da ima, ni ne treba, ali treba da maksimalno u\u017eiva u svemu \u0161to ga okru\u017euje. Samo \u0161to ve\u0107ina ljudi toga nije svesna. Uvek jure za ovim, onim, ovo im fali, ono im nedostaje, kad bi imali ovo bili bi mnogo sre\u0107niji\u2026 I tako samo zavaravaju sebe. Uvide da je \u017eivot mnogo jednostavniji i lep\u0161i tek kada mogu da ostanu bez njega.<\/p>\n\n\n\n
Tada shvate da je ono \u010dega moraju da se odreknu mnogo ve\u0107e od onoga \u0161to su mislili da im nedostaje za sre\u0107an \u017eivot. I prebacuju sebi \u0161to su bili takve budale, \u0161to su vreme tro\u0161ili na gluposti.<\/p>\n\n\n\n
Sada sve zavisi od tvoje krvne slike i op\u0161teg stanja tvog organizma. Veliki problem je o\u010duvati koliko-toliko tu krvnu sliku. Ako si veliki, svestan si da mora\u0161 da jede\u0161 i na silu, a \u0161ta ako si mali? Kad jo\u0161 uvek ne razume\u0161 \u0161ta se to de\u0161ava oko tebe, kad misli\u0161 da su svi protiv tebe jer te bockaju i teraju da jede\u0161 iako ne mo\u017ee\u0161? Ali, bez obzira na godine, odrekao si se normalnog funkcionisanja.<\/p>\n\n\n\n
Odrekao si se i prijateljstva. Vi\u0161e ne mo\u017eete na kafu, u klub, u pozori\u0161te, na Kali\u0161, na faks, u \u0161kolu\u2026 Ali, dobro, u jednom trenutku shvati\u0161 da je to sve ipak samo privremeno, da postoje i mnogo ve\u0107e \u017ertve.<\/p>\n\n\n\n
Tokom le\u010denja ljudi mogu ostati bez nekog dela tela. To je zaista ne\u0161to sa \u010dime se te\u0161ko mo\u017ee pomiriti. Ali, u zavisnosti od toga koliko vole \u017eivot, prihvati\u0107e i tu \u017ertvu, ili \u0107e odustati.<\/p>\n\n\n\n
Na kraju, kad sve pro\u0111e, svestan si svojih odricanja i nije ti \u017eao. Iako je bilo privremenih odricanja, a i trajnih, koje su ti promenile \u017eivot iz korena, ne odustaje\u0161. Shvata\u0161 da je vredelo boriti se i prilago\u0111ava\u0161 se novoj situaciji. U konkretno mom slu\u010daju, ne mogu vi\u0161e da vozim rolere, da tr\u010dim, ne\u0107u mo\u0107i da tr\u010dkaram za svojim detetom i da ga u\u010dim da vo\u017ei biciklo, ali mo\u0107i \u0107u da ga nau\u010dim nekim drugim stvarima. Jedna od njih, po mom mi\u0161ljenju i jedna od va\u017eniji, da nigde ne \u017euri i da u\u017eiva u svakom momentu.<\/p>\n\n