\u010cetiri zida,krevet,infuzija,a okolo doktori i sestre\u2026 Zar nije ovo najgore \u0161to mo\u017ee da nam se desi? \u0160ta mo\u017ee biti gore od bolni\u010dkog kreveta koji nam ne dozvoljava da ustanemo? Sve to znamo mi koji smo kroz ovo pro\u0161li,ali i oni koji kroz ovo prolaze.<\/p>\n\n\n\n
Jedno od najte\u017eih saznanja je ono da si te\u0161ko bolestan, naj\u010de\u0161\u0107e rak. To, naravno, doktori ka\u017eu roditeljima koji to ve\u0161to kriju. Ja sam tako\u0111e imala prilike da pro\u0111em kroz sve to. Naravno, roditelji su krili od mene da imam rak iako sam predose\u0107ala da ne\u0161to nije u redu. Znam da nam roditelji \u017eele sve najbolje ali mislim da nije u redu da nam kriju ovakve stvari i da je najbolje saop\u0161titi ovakvu stvar na neki miran na\u010din. Naj\u010de\u0161\u0107e posle dijagnoze ide operacija i sama pomisao na nju ledi krv u \u017eilama. To mi je bilo najte\u017ee tokom celog le\u010denja. Stres koji se pre\u017eivi operacije je najve\u0107i. Posle operacije tu je i ne(prijatelj) br. 2. \u2013 hemoterapija. Ona dosta poma\u017ee u le\u010denju ali daje velike posledice. Od posledica su tu: opadanje kose, mu\u010dnine, umor i ostale iscrpljuju\u0107e tegobe. Meni je iskreno najte\u017ee palo to \u0161to sam nemo\u0107na da ustanem iz kreveta i to \u0161to sam daleko od ku\u0107e. Svi mi ne volimo da budemo \u201cmirni\u201d i da le\u017eimo danima. Ono \u0161to smeta ve\u0107ini je to \u0161to nas drugi sa\u017ealjevaju. To nisam mogla da podnesem i \u010desto sam se sva\u0111ala sa takvim osobama. Tu su i roditelji \u2013 najve\u0107a podr\u0161ka i no\u0107na mora. U nekim trenucima mi se \u010dinilo da sam ja\u010da od njih. Brzo sam prihvatila svoju bolest i kad su mi posle operacije saop\u0161tili \u0161ta je uzrok mog boravka u bolnici, samo sam rekla \u201cKad ja mogu ku\u0107i i kad \u0107e ovo pro\u0107i?\u201d Tokom le\u010denja skoro da nema pacijenta koji nije razdra\u017eljiv, nervozan i sklon sva\u0111i. Tokom le\u010denja \u010desto ne \u017ealimo \u0161to smo bolesni ve\u0107 smo ljuti na bolest \u0161to ne mo\u017eemo kao i na\u0161e dru\u0161tvo da radimo sve \u0161to po\u017eelimo. Moram da priznam da sam bila veoma ljubomorna na svoje drugarice. Najte\u017ei trenutak bio mi je kad sam svoj 11. ro\u0111endan morala da slavim umesto sa dru\u0161tvom i porodicom, sa doktorima u bolnici. Ali kad se izle\u010dimo imamo mnogo snage i \u010dak nam je na neki na\u010din drago \u0161to smo pobedili ovakvu vrstu bolesti. Posle bolesti sam se dosta promenila i da ka\u017eem postala razumnija. Lep je ose\u0107aj znati da si pobedio rak i da mo\u017ee\u0161 podsticati druge da se izle\u010de i ulivati im nadu.<\/p>\n\n\n\n
Za kraj \u017eelim da se obratim svima koji se le\u010de: Nemojte dozvoliti da vas bolest pobedi i nadvlada nad vama. Ako imate pozitivne misli sve \u0107e biti u najboljem redu. Nemojte dozvoliti drugima koji nisu bolesni da vas gledaju s \u010du\u0111enjem i da vas sa\u017ealjevaju! Upravo takve osobe treba sa\u017ealjevati jer ne znaju da smo veliki borci sa kojima ne treba tako. Budite hrabri i zbog sebe i zbog drugih. Kad pobedite rak u\u010dinili ste najve\u0107u stvar u svom \u017eivotu, a kad zavr\u0161ite s le\u010denjem do\u0111ite i zajedno sa nama koji smo se izle\u010dili budite podr\u0161ka onima koji se jo\u0161 uvek le\u010de i pomozite im u tome! Neka vam ovo bude motivacija. \u017delim vam brz izlazak iz bolnice i naravno \u010dekamo vas, jer podr\u0161ke nikad dosta!<\/p>\n\n\n\n
Mladica Ema Aran\u0111elovi\u0107<\/p>\n\n