Bolni otok sa leve strane kolena, leve noge. Dete od 13 godina. Mo\u017eete pomisliti samo da se dete igralo, ili pri igri udarilo. Ve\u0107ina dece radi iste stvari. Igraju se, padaju\u2026.<\/p>\n\n\n\n
Kad otok ne prolazi, odete kod ortopeda. Napravi se rentgenski snimak. I dalje mislite samo da je povreda, koja se \u201ezakomplikovala\u201c. Onda doktor ka\u017ee, \u201cznate mi bi ovo na na\u0161 konzilijum, da pogledaju i druge kolege\u201d. Malo se prepadnete, slutite da je ne\u0161to ozbiljnije, al i dalje ne pomi\u0161ljate da se radi o bilo \u010demu drugom sem o ve\u0107oj povredi.<\/p>\n\n\n\n
Dete je samo na de\u010djem odeljenju u prepunoj sobi. \u0160ok za ina\u010de zdravo dete, koje nije nikada ni bilo u poseti nekome u bolnici. Noga boli i dalje. Kod deteta mo\u017eete samo u posetu od sat-dva. Agonija.<\/p>\n\n\n\n
Po\u0161to se sumnja na malignitet pojavila, tada sledi, po preporuci konzilijuma, magnetna rezonanca. Snimak magnetne rezonance<\/strong> potvr\u0111uje sumnje doktora, al da bi se sumnje potvrdile ili otklonile, potrebno je da se uradi i biopsija<\/strong>. Zbunjeni, upla\u0161eni, kre\u0107ete da zovete kao sumanuti razne doktore i ljude koji se raspituju za va\u0161e dete. Znate da postajete dosadni, al vama se ni\u0161ta stra\u0161nije nije moglo desiti. Detetova bolest, i to jo\u0161 kakva! A dete i dalje ima bolove u nozi. Iznutra se raspadate, a morate da ostanete fokusirani. \u0160ta sad re\u0107i detetu, \u0161ta mu je? Ciste? Ciste i doktori pominju. Tumorom se smatra svaka izraslina. Dobro! Sami sa sobom ne mo\u017eete da se pomirite da je mo\u017eda i ono drugo.<\/p>\n\n\n\n Dani prolaze sporo. Odradi se biospija. E, a onda \u010dekate rezultat. Znate da mora da se \u010deka 10-tak dana, a \u010dini vam se kao 10 godina. Stigao nalaz sa biopsije\u2026.\u010cekate konzilijum na odeljenju ko\u0161tanih tumora, u uskom, malom hodniku, napeta ti\u0161ina, i vreme koje u\u017easno sporo prolazi. Poziva vas doktor u sobu i saop\u0161tava kona\u010dnu dijagnozu. \u0160ok, jer se nadate do samog kraja, da to nije to. Trudite se da budete skoncentrisani i \u010dujete va\u017ene stvari u vezi daljeg le\u010denja. Pola \u010dujete, pola ne \u010dujete. I neke papire treba zavr\u0161iti sa osobljem posle toga. E toga se i ne se\u0107am, al se se\u0107am dodira po ruci jedne sestre, koji je bio lekovit!<\/p>\n\n\n\n Se\u0107am se da smo mu\u017e i ja plakali ispred bolnice. Telefon je zvonio i zvonio. Poku\u0161avamo da se prilagodimo situaciji. Po\u0161to je dete ku\u0107i, mi sada smi\u0161ljamo na\u010din kako detetu re\u0107i \u0161ta mu je, i kako objasniti dalji tok le\u010denja. On nije ni mali, a ni veliki. !?<\/p>\n\n\n\n \u201eIma\u0161 tumor, koji se le\u010di tako \u0161to \u0107emo za koji dan u drugu bolnicu. Tamo \u0107e\u0161 dobijati infuzije od kojih \u0107e ti biti lo\u0161e, a i kosa \u0107e da opadne. Ka\u017eu da \u0107e ve\u0107 posle prve infuzije bolovi prestati. Dva-tri meseca sa prekidima \u0107e\u0161 primati te infuzije, a onda operacija, pa opet infuzije. Sve \u0107e trajati od 10 meseci do godinu dana.\u201c<\/strong> Ni sami ne znamo kako \u0107e sve izgledati.<\/p>\n\n\n\n Dete se raspla\u010de. Nepoznato sve. U trenutku je najzabrinutiji da li \u0107e mo\u0107i da se bavi sportom. Mi pri\u010damo da uvek ima sportova kojim \u0107e mo\u0107i da se bavi. Strelja\u0161tvo, plivanje,\u2026<\/p>\n\n\n\n Na\u017ealost, kao i u ve\u0107ini drugih bolnica u na\u0161oj zemlji, ne postoji psiholo\u0161ka pomo\u0107 pri saop\u0161avanju dijagnoze.<\/p>\n\n\n\n Ka\u017eu da treba biti \u0161to iskreniji sa detetom. Na\u010din na koji \u0107ete saop\u0161titi detetu zavisi od uzrasta deteta, od va\u0161eg odnosa sa detetom. Svi smo razli\u010diti i razli\u010dito se nosimo sa novonastalom situacijom. Treba se \u0161to pre sabrati, i posvetiti detetu. Svoje strahove i suze ne treba ispoljavati pred detetom, jer je dete najpogo\u0111enije i time samo poja\u010davate detetov strah.<\/p>\n\n\n\n PRE SVEGA TREBA ZNATI DA SE DE\u010cJI TUMORI (KANCERI) RAZLIKUJU OD TUMORA KOD ODRASLIH. BOLJE SE LE\u010cE I PROCENAT IZLE\u010cENJA JE DALEKO VE\u0106I NEGO KOD ODRASLIH.<\/p>\n\n\n\n Do\u0111e i dan kada treba da se premestite na IORS (Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, mesto gde se Hemioterapiom le\u010de ko\u0161tani tumori).<\/p>\n\n\n\n Lepo ure\u0111eno odeljenje pedijatrijske onkologije. \u0106elava deca, prika\u010dena za pokretne aparate iz kojih curi neka terpaija. Opet papiri, razgovori sa osobljem, \u0161ta i kako dalje. Analize krvi. Po\u010detak prve hemioterapije. Nemate pojma \u0161ta vas sve o\u010dekuje. Po\u010dinju mu\u010dnine. Detetu je od leka lo\u0161e. Posle nekoliko dana primanja terapije, otpust. Uputstva \u0161ta, kada, kako. Dete se ne ose\u0107a dobro od leka. Ja u \u010dudu pitam, da li su oni sigurni da on takav mo\u017ee ku\u0107i. Nekako do\u0111emo ku\u0107i, stani, kreni u naletima mu\u010dnine, al stigosmo. Menjamo dnevnu rutinu. Molimo dete da jede, da pije, bilo \u0161ta\u2026. \u010citamo, istra\u017eujemo \u0161ta sada. Organizujemo va\u0111enje krvi. To sada mora na odre\u0111eni broj dana i stalnu komunikaciju sa pedijatrima sa IORS. 21-vi dan od terapije, kre\u0107e da ispada kosa. Jastuk pun dlaka. Ma\u0161inica i \u0161i\u0161amo se, zbijamo \u0161ale na ra\u010dun \u0107elavosti. Bolovi u nozi prestaju.<\/p>\n\n\n\n Kre\u0107emo na drugu hemioterapiju. Drugi lek. Nema mu\u010dnine, al pi\u0161ki fluorescentno \u017euto!!! Sada znamo daje to sve normalno Du\u017ee je u bolnici.<\/p>\n\n\n\n Sada ste ve\u0107 u nekoj rutini. Sve je druga\u010dije i bolje nego na samom po\u010detku.<\/p>\n\n\n\n Vi\u0161e ni\u0161ta nije stra\u0161no. Bitno je da dete ima podr\u0161ku u vama i da mu se na\u0111ete u svakom trenutku.<\/p>\n\n\n\n Nije ni\u0161ta lako. Al se mora i\u0107i napred. Misliti pozitivno. Uklju\u010diti ako je mogu\u0107e celu porodicu, da vam pomogne.<\/p>\n\n\n\n Pri\u010dajte sa drugim roditeljima. Tu\u0111e iskustvo je lek za du\u0161u.<\/p>\n\n\n\n Naj\u010de\u0161\u0107e dileme su oko kori\u0161\u0107enja dodatnih \u201eprirodnih\u201c preparata sredstava za imuni sistem. Time vas ljudi oko vas, iz dobrih namera u po\u010detku zatrpaju raznim informacijama. Uvek se morate konsultovati sa doktorima koji le\u010de va\u0161e dete. Ni u ishrani ne treba forsirati neke namirnice. Po\u0161tujte principe zdrave ishrane, koja se ina\u010de propagira i bez ove bolesti.<\/p>\n\n\n\n Ve\u0107 vi\u0161e od godinu dana je le\u010denje iza nas. Redovne kontrole. U\u017eivanje u svakom danu. Neke stvari se zaboravljaju. Mi vi\u0161e nismo isti. Promeni nas detetova bolest. Postanemo bolji. Niko ne mo\u017ee bolje da vas razume nego roditelj koji je sve ve\u0107 pro\u0161ao sa svojim detetom.<\/p>\n\n