{"id":5293,"date":"2012-03-23T14:30:00","date_gmt":"2012-03-23T14:30:00","guid":{"rendered":"https:\/\/cikaboca.mladice.org\/podrska\/?p=5293"},"modified":"2022-11-23T14:36:53","modified_gmt":"2022-11-23T14:36:53","slug":"mama-dada-prica-o-pit-stopu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/cikaboca.mladice.org\/podrska\/informativni-sadrzaji\/price-roditelja-i-mladica\/mama-dada-prica-o-pit-stopu\/","title":{"rendered":"Mama Dada \u2013 PRI\u010cA O PIT STOPU"},"content":{"rendered":"\n

Najve\u0107i \u0161amar za svakog roditelja je saznanje da mu dete boluje od raka\u2026 Zaista je nebitno koja dijagnoza je u pitanju, jer je svaka, bez razlike, podjednako te\u0161ka i bolna.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Tako sam i ja, kao i meni najdra\u017ei, 2009-e dobila takav \u0161amar. Moj Petar, moje sve na svetu je oboleo od raka. Dijagnoza je bila ALL (akutno limfoblastna leukemija). Oko mene se sve sru\u0161ilo, nisam ose\u0107ala tlo pod nogama\u2026 Mislim da sam u trenutku kada su mi saop\u0161tili \u0161ta je u pitanju ostala bez vazduha i po\u017eelela da me nema, da se probudim iz najgoreg ko\u0161mara\u2026 Tih dana sam mislila da sutra vi\u0161e ne postoji\u2026 Te\u0161ko je prihvatiti \u010dinjenicu da MORATE da se uspravite, podignete glavu i ka\u017eete sami sebi \u201cJA TO MORAM I IZDR\u017dA\u0106U\u201d! Ali, morala sam da stanem \u010dvrsto na noge i budem jaka zbog mog Petra pa tek onda zbog sebe. Morala sam kako bih zajedno sa njim pro\u0161la kroz sve \u0161to nas je \u010dekalo. Imao je 3 godine i 4 meseca i shvatila sam da su moje o\u010di i njegove o\u010di i da onako kako ja sve to vidim i do\u017eivljavam, i on \u0107e.<\/p>\n\n\n\n

Osim tog surovog saznanja o bolesti, imala sam jedan jako veliki problem \u2013 kako \u0107u tako malom detetu objasniti \u0161ta se de\u0161ava i \u0161ta ga \u010deka narednih godinu dana, pa i du\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

U periodu do samog po\u010detka le\u010denja, imali smo prilike da nabavimo mnogo bro\u0161ura, literature i svega \u0161to je vezano za njegovu dijagnozu, pa se tako me\u0111u svim tim spisima na\u0161la i jedna divna pri\u010da. Ba\u0161 ta pri\u010da me je navela \u0161ta \u0107u re\u0107i mom Petru.<\/p>\n\n\n\n

Petar je dete koje je \u201czalu\u0111enik\u201d za automobile pa sam morala da pri\u010dam ne\u0161to \u0161to je imalo veze upravo sa automobilima. I tako se setih \u2013 PIT STOP!!! Rekla sam mu da smo morali do\u0107i u pit stop, da imamo veoma lo\u0161e i nekvalitetno gorivo, dotrajale delove na bolidu, kako sve to moramo da menjamo i sredimo kako bi bili spremni za novu sezonu formule 1. I tada se dogovorismo, moj Petar i ja, postajemo tim Ferrary i ozbiljno kre\u0107emo na posao.<\/p>\n\n\n\n

15-og jula 2009-e je po\u010deo sa hemoterapijama i to nam je bio prvi odlazak u pit stop. Na stolu u sobi za intervencije su stajala 3 \u0161prica, u jednom je bila crvena te\u010dnost koja nam je bila \u201cgorivo\u201d, u drugom je bila \u017euta koja je bila \u201culje\u201d, a u tre\u0107em prozirna i to nam je bio \u201cnitro\u201d. Plakao je jako, jako, ali je kroz suze govorio da \u0107e izdr\u017eati i biti najbolji voza\u010d u formuli. Plakala sam i ja zajedno sa njim, kidala sam se\u2026 ali re\u0161ila sam \u2013 IZDR\u017dA\u0106EMO!!! Re\u0111ale su se terapije i na\u0161i odlasci u pit stop, \u010dinilo se kao da je lak\u0161e podnosio sve. Avgusta smo saznali da smo u remisiji, a Petru objasnili da je pro\u0161ao tehni\u010dki pregled i da je tim mehani\u010dara Ferrary i vi\u0161e nego zadovoljan, ali moramo nastaviti dalje sa pit stopom kako bi bili potpuno spremni za nastupaju\u0107u sezonu trka. Te\u0161ko je to prihvatio, ali \u017eelja da bude najbolji voza\u010d nije ga napustila. Prolazili su dani, nedelje, meseci\u2026 Sve je i\u0161lo kako treba, a onda u januaru polako posustaje\u2026 pada sa nogica od terapije, ne mo\u017ee da hoda, da jede\u2026 Ho\u0107e da odustane od pit stopa, ka\u017ee kako on to nije ni \u017eeleo, a ja sam bila jako nemo\u0107na da ga podignem, kao da sam i ja zajedno sa njim posustala. I onda odjednom me pogleda njegovim nevinim okicama i ka\u017ee da ne\u0107e da odustane, da on zaista \u017eeli da bude najbolji voza\u010d, \u017eeli da pobedi! I nastavlja, jako te\u0161ko i iscrpljeno, ali nastavlja\u2026 Nastavljam i ja\u2026 zajedno smo do kraja\u2026 Po\u010dinje da mu opada kosica, trepavice, obrve\u2026 Bilo je jezivo, stra\u0161no, bolno\u2026 I tada opet pit stop odigra glavnu ulogu, jer obzirom da se sve odvijalo kao treba, ferrary odlu\u010di da menja izgled bolida \u2013 formule. I opet se na tom izmu\u010denom i iscrpljenom licu pojavi jedan osmeh, mu\u010dan i bolan, ali ipak osmeh, kao znak odobravanja.<\/p>\n\n\n\n

22.02.2010-e dobija zadnju vensku terapiju i saop\u0161ti nam \u201covo je zadnji pit stop, sada smo spremni!\u201d<\/p>\n\n\n\n

I bio je posle toga spreman, jer izdr\u017eao je najve\u0107u i najlju\u0107u borbu, bio je i vi\u0161e nego spreman\u2026 A ja ponosna na svog malog borca, heroja, najboljeg voza\u010da\u2026<\/p>\n\n\n\n

Sada je i dalje lud za automobilima, ali vi\u0161e ne toliko za formulom, ne gleda je vi\u0161e, ne \u017eeli da \u010duje kada spominju pit stop, ka\u017ee da mu vi\u0161e nije interesantno to da gleda, a ja znam da to nije istina jer, uhvatim ga kako kraji\u010dkom oka pogleda prema ekranu, ali ne \u017eelim da mu to ka\u017eem, jednostavno \u017eelim da mu to ostane samo ru\u017ena uspomena!<\/p>\n\n\n\n

I zaista jeste najve\u0107i \u0161amar za roditelja kada sazna da mu dete boluje od raka\u2026 Ali zbog njih moramo biti jaki i sve to izdr\u017eati zajedno sa njima, jer koliko god bolno i surovo izgledalo, trudimo se da im to le\u010denje \u0161to vi\u0161e olak\u0161amo.<\/p>\n\n\n\n

Danas sam i vi\u0161e nego ponosna na svog Petra koji je sve to mu\u0161ki izdr\u017eao i koji se sada stalno smeje !!!<\/p>\n\n

\n\n\t\t\n