{"id":4725,"date":"2012-08-06T13:39:17","date_gmt":"2012-08-06T13:39:17","guid":{"rendered":"https:\/\/cikaboca.mladice.org\/podrska\/?p=4725"},"modified":"2022-12-12T16:19:48","modified_gmt":"2022-12-12T16:19:48","slug":"smelost-secanja-i-deo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/cikaboca.mladice.org\/podrska\/informativni-sadrzaji\/price-roditelja-i-mladica\/smelost-secanja-i-deo\/","title":{"rendered":"Smelost se\u0107anja \u2013 I deo !"},"content":{"rendered":"\n

Pisati, ne pisati\u2026..<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Evo u junu 2012, bi\u0107e pune dve godine od zavr\u0161etka XMan-ovog le\u010denja. \u017divot nam se promenio. Mi smo se promenili. Sa ovim nema opu\u0161tanja. Sve je intenzivno, jako, ne ostavlja vas mirnim. Koliko god bili pozitivni, i sigurni da smo se izle\u010dili, ima onaj mali crvi\u0107 koji ne da mira. E, taj crvi\u0107 je ne\u0161to \u0161to se aktivira, od kontrole do kontrole. Opet se sve vrati. Strah, strahovi\u2026. Iz strahova u svojoj glavi konstrui\u0161e\u0161 sva\u0161ta. Iako svesna koliko je sve to ponekad iracionalno, nekako prevladaju. Al kad pro\u0111e kontrola, ja se smirim, i onda opet \u201codbolujem\u201d, izduvam se ko balon, i nastavljamo dalje. I tokom le\u010denja sam poku\u0161avala da svoje misli stavim na papir, al nekako nije i\u0161lo. Mnogo se toga izde\u0161avalo. Na neke stvari ne mo\u017ee\u0161 da uti\u010de\u0161 i da ih promeni\u0161. Ljudi ostave i ovakve i onakve utiske na nas. Ljudi vas odu\u0161eve, iznenade. Ljudi vas razo\u010daraju, povrede. Kako balansirati izme\u0111u plusa i minusa? Kako pomo\u0107i sebi da se bolje ose\u0107a\u0161?<\/p>\n\n\n\n

Skoro slu\u0161ah neko predavanje psihologa, koji re\u010de da je psihi\u010dko stanje roditelja, deteta, posle le\u010denja kao kada se vojnik vrati ku\u0107i posle rata, i treba posle svega da normalno \u017eivi. Posle le\u010denja od godinu dana ili vi\u0161e, te\u0161ko je vra\u0107anje u normalu. Taj period le\u010denja ste stalno u kontaktu sa doktorima, bolnicom. Nekako je bolnica i osoblje neka sigurnost. Posle le\u010denja kao da izgubite tlo pod nogama. Panika, jao \u0161ta sada. \u0160ta ako se desi ovo ili ono? Treba da ste sre\u0107ni, a nema tog ose\u0107aja. Opet strah, rami\u0161ljanje\u2026.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj uvod pi\u0161em posle ispisanih, nekih 15-tak strana. Ovo pisanje me potpuno oslobodilo. Ej, ja sam slobodna! Opet di\u0161em punim plu\u0107ima. Ovo stvarno prvi put u \u017eivotu doslovno shvatam. Takvo osloba\u0111anje od ne\u010dega \u0161to je pritiskalo du\u0161u je neverovatno. Mislim, da svako treba da na\u0111e svoj put i na\u010din da \u201cprodi\u0161e\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Valjda,  zato \u0161to je sve ovo bilo ne\u0161to na \u0161ta se ne mo\u017ee\u0161 pripremiti. Zato \u0161to je iskustvo sa toliko jakih, mo\u0107nih emocija. Borba sa samim sobom, pa usput i sa drugima, sa sistemom\u2026.. kanalisati ose\u0107anja? Ka\u017eu psiholozi da kroz ovakva iskustva mnogo bolje psihi\u010dki pro\u0111u oni koji se okrenu veri. Al i to ima smisla samo ako je iskreno, iz du\u0161e i srca. Ima smisla, samo ako se dobro ose\u0107a\u0161, u \u0161ta god da veruje\u0161.<\/p>\n\n\n\n

Se\u0107anja\u2026..<\/p>\n\n\n\n

Avgust 2009. Kao da je ju\u010de bilo. Vru\u0107ina. Deca na raspustu kod babe i dede. Xman-a boli noga, ima otok. \u017divo dete koje stalno jurca, igra se, pada kao i sva druga deca. On tvrdi da se nije udario. Stavljaju se obloge. Ne vredi. Boli, oteklo, crveno. Baba i deda ga vode u gradsku bolnicu da ga tek onako, za svaki slu\u010daj neko pogleda. Sigurno nije ni\u0161ta stra\u0161no. Xman sa dedom kod de\u010djeg hirurga, snimanje, nikavi posebni komentari, samo izve\u0161taj na pola A4 papira, gde se predla\u017ee da se uradi magnet i krvna slika. Ni\u0161ta naro\u010dito, mislim ja. Dete trenira judo, pa da se vide ligamenti. Aha! Nije nego! To sve traje nekih 10-tak dana. Dolaze deca u Beograd, ja uzimam uput za Banjicu i se\u0107am se da odlazim sa Xman-om u sredu, i gde mi \u010dovek na \u0161alteru ka\u017ee, danas je dan za tumore, deca su \u010detvrtkom, vratite se sutra.<\/p>\n\n\n\n

Sme\u0161tanje u bolnicu-Banjica<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sada, sa distance, mo\u017eda i nije slu\u010dajno da smo ba\u0161 sredu uboli. Ajd opet sutra na Banjicu. Xman vu\u010de svoju levu nogu, jer ga boli, ne oslanja se. Vru\u0107e. Do\u010dekasmo mi pregled kod doktorke. Poka\u017eem ja i rentgenski snimak i ovaj izve\u0161taj na pola papira, ona ga skoro nije ni pogledala, i ka\u017ee \u201cznate mi imamo oko 13h konzilijum na odeljenju, pa sa\u010dekajte do tada.\u201d Ja se odsekla od straha. \u201enemojte da me pla\u0161ite, o \u010demu se radi?\u201c. \u201enije ni\u0161ta stra\u0161no, sa\u010dekajte\u201e.  Zovem mu\u017ea i ka\u017eem \u0161ta je bilo i eto njega vrlo brzo na Banjicu. Sedimo u parku na klupi ispred i \u010dekamo. Nemamo pojma o \u010demu se radi. Nekako pro\u0111e tih nepunih 2 sata. Odosmo na de\u010dje odeljenje. Doktorka ka\u017ee da mora Xman da ostane u bolnici, i da treba hitno da uradimo MRA ili ti magnet. Oni nam daju neki telefon za magnet. Kre\u0107e zvanje. Zadatak uraditi magnet i da ga neko o\u010dita i da sutra ujutro bude primljen na odeljenje. Xman zbunjen, isprepadan. Meni se usta su\u0161e. Ke\u0161a ba\u0161 i nemamo, al ajd ne\u0161to imadosmo, i kreditna kartica je tu. Odo\u0161e njih dvojica na magnet, ja idem po upute kod pedijatra. Nema ih, nema ih da do\u0111u. Magnet fantasti\u010dnih 32.000 dinara. Nema veze. Kao krz maglu se se\u0107am da nam je re\u010deno da verovatno ima ciste, mo\u017eda je maligno, al dok se ne snimi i ne proveri, ne mo\u017ee se sa sigurno\u0161\u0107u tvrditi. Ne znam odakle se setih roditelja iz Xmanovog odeljenja, koji rade u klini\u010dkom na magnetu, pa sam i njih zvala, da vidim da li mo\u017ee da se uradi magnet kod njih, pa da platimo. Me\u0111utim, \u010dovek me ladno otka\u010dio. Kao ne mo\u017ee to tako\u2026 Kasnije mi je reako da mu je \u017eao zbog toga, al nema veze.<\/p>\n\n\n\n

Jo\u0161 isto posle podne kre\u0107emo da telefoniramo. Luda\u010dki. Prvo kuma, onda familija. Pa prijatelji prijatelja zovu\u2026. ko zna ko je koga sve zvao. Ne se\u0107am se ostatka dana.<\/p>\n\n\n\n

Se\u0107am se svake no\u0107i kad krenu bolovi. Nas dvoje masiramo, mazimo, ni\u0161ta ne poma\u017ee. Raspada\u0161 se jer ni\u0161ta ne mo\u017ee\u0161 da uradi\u0161 da bol nestane. Pla\u010demo no\u0107u svi. Sutradan ujutru sme\u0161tamo ga u bolnicu. Pri\u010dali mi sa njim kako to izgleda, ne bi li ga pripremili na ono \u0161to ga \u010deka. Al on nikada nije ni u posetu nekom oti\u0161ao u bolnicu. Pogotovo srpsku bolnicu. Oni koji tamo rade su valjda navikli na sve to, kako to izgleda, al prvi put, pa jo\u0161 da ostane\u0161 da le\u017ei\u0161 tamo, mogu misliti kako mu je bilo. Xman ima toliko godina, da mama ne mo\u017ee da ostane sa njim.<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017ee poseta od 2-3h. Eeeee, bo\u017ee gde mi \u017eivimo. Zamisli, ostavi\u0161 dete ujutru u sobi punu dece sa gipsevima, problemati\u010dnim kukovima\u2026. nema veze koji je razlog boravka u bolnici, to je stra\u0161no ose\u0107anje. On sa bolovima, u bolni\u010dkoj sobi sa njih jo\u0161 bar 10. Ne se\u0107am se vi\u0161e. Deca razna, ve\u0107ina bezobrazna. Imaju i de\u010daka sa Kosova, malog Albanca, koji ne mo\u017ee da ustaje iz kreveta. A krevet stoji tako da mu sa leve i desne strane stoje po 3 kreveta, a iza jo\u0161 4 kreveta. Jao bo\u017ee \u0161ta mu rade, i kako ga maltretiraju. Ja do\u0111em u posetu, a deca  bezobrazno provociraju, i nema veze \u0161to je tu neko stariji, malteriju ga verbalno, drmaju mu krevet, on se jadni\u010dak smejulji. Verovatno je sav isprepadan. Nije toliko \u0161to su deca surova i bezobrana, nego i odrasli koji do\u0111u deci u posetu, krenu sa komentarom, pa \u0161to se le\u010di ovde. Alo, ljudi, jeste li vi svi normalni! Al zaprepa\u0161\u0107enje najve\u0107e kad ustvari do\u017eivi\u0161 i vidi\u0161 kako se pojedino medicinsko osoblje pona\u0161a prema de\u010daku. Isti komentari. \u0160ta uop\u0161te le\u017ei tu? Po\u0161to ne mo\u017ee da ustane, to zna\u010di da neko uvek treba da mu donese lopatu ili gusku. Mo\u017ee\u0161 misliti tog maltretiranja. Dete je dete. Bolesno je kao i na\u0161e srp\u010de. To bi valjda tako trebalo da bude.<\/p>\n\n\n\n

Zamisli, ostavimo XMana u bolnici u petak. Samo mu izvade krv. Oko 13 h, neko od nas ode da pita ne\u0161to o tom snimku sa magneta. Nedore\u010deni, kao i do tada, jeste, nije. Polako, vide\u0107emo.<\/p>\n\n\n\n

Ide dosadni, dugi vikend. Prilago\u0111avanje na situaciju. Ostanemo mi i du\u017ee u poseti. Mo\u017ee da hoda, vu\u010de nogu, al mo\u017eemo iz te sobe da se spusti pe\u0161ke sa drugog sprata, u park, na klupu. Lift, pita\u0161 se ti, \u0161ta je sa liftom. Da, bilo bi logi\u010dno da ima lift, ipak je ortopedska klinika. Ima lift, al samo na klju\u010d, za osoblje ili uz pratnju osoblja. Haha. Ne sme Xman da se oslanja na nogu, pa u kom\u0161iluku na\u0111emo \u0161take od neke bake.<\/p>\n\n\n\n

Vikend, nikako da pro\u0111e, odemo u posetu, opet parki\u0107, pun sme\u0107a. Kako su bili valjda de\u017eurni kao hitna slu\u017eba, krvav trag nekih 3-4 metra, stoji ceo vikend ispred bolnice. Niko ni\u0161ta. Mu\u017e do\u0111e, stavi kesu na ruku pa posklanja fla\u0161e i krupniji otpad i pobaca u prepune \u017eardinjere. Xman nikad nije bio \u0107utljiviji. Mi unezvereni, al se kao trudimo da pred njim izgleda kao da je sve normalno. \u0160ale, neobavezne pri\u010de\u2026.<\/p>\n\n\n\n

Soba velika, krevet katastrofa, natkasna mala za sve potrebne stvari koje treba ostaviti. Svaki dan dovla\u010dimo neke police, kako bi napravili neko normalnije okru\u017eenje. Telefoni nam rade nonstop. Nema nikavih informacija, jer je vikend. Kad do\u0111em ku\u0107i posle bolnice, vrte se telefoni.<\/p>\n\n\n\n

Neko mi je ve\u0107 rekao za dr X. ka\u017eu radi na Banjici. Ima decu istog uzrasta kao ja. Ista \u0161kola. Xmanova razdredna i direktor mi na\u0111u kontakt, i jave da je on na hitnoj i da oko 1h odem kod njega.<\/p>\n\n\n\n

Ko bez du\u0161e, idem ja na Banjicu. Ne ose\u0107am ni vru\u0107inu. Na\u0111em ja dr X. Ja mu ispri\u010dam kako su mi rekli da Xman ima ciste, a mo\u017eda i nisu ciste, i da smo radili magnet. E sad on meni ka\u017ee, da ja odem gore na drugi sprat, i da tra\u017eim snimak magneta. To je ka\u017ee va\u0161 snimak, vi ste ga platili. Znam ja to, al kako da upadnem u lekarsku sobu i tra\u017eim moj magnet. Do gore, ja smislim da tra\u017eim glavnu sestru, i da \u017eenu lepo zamolim da mi iznese magnet, da pogleda neki moj prijatelj. E sad, to je vreme kada su na odeljenju svi u\u017eurbani, i moram da \u010dekam ispred, pa kad se njoj uka\u017ee prilika, ona \u0107e da mi iznese samo izve\u0161taj (opis) magneta. Ajd dobro, bolje i\u0161ta nego ni\u0161ta. Nemam ja pojma koliko je vremena pro\u0161lo, meni se \u010dinilo mo\u017eda 15 minuta. Nebitno. Eto ga penje se uz stepenice dr X. \u201c\u0160ta je\u201d, ka\u017ee on, \u201cne daju ti. Ajd sa mnom.\u201d Idemo hodnikom. Ulazimo u tu lekarsku sobu. Njih nekoliko sedi, se\u0107am se pedijatrice, drugih ne, glavne sestre koja stoji, a ostali sede, \u0107ute. On pri\u010da. \u201cOvo je \u0161kolski mog sina. Gde mu je istorija bolesti?\u201d Niko ni\u0161ta ne progovara. Svi gledaju, \u0107ute. A istorija na stolu. Izvadi on snimke magneta. Gleda. Ja stojim. \u201enema sumnje, osteosarkom, 100%\u201c. Ja pitam \u201eJel maligno ili bebingno?\u201c nemam pojma \u0161ta je osteosarkom. Ka\u017ee on \u2013\u201cmaligno-100%\u201d. Dobro, ja stojim, napinjem svoj mozak. Pitam \u201eA izle\u010denje?.\u201c \u201ejel ra\u0111en snimak plu\u0107a?\u201c. Neko od njih re\u010de da nije, a on nastavlja : \u201eAko je snimak plu\u0107a dobar, dobri su mu izgledi, a ako nije i nisu mu neki izgledi\u201c. Ja stojim, radi mozak, i pitam \u201eA, amputacija?\u201c. \u201ekoliko je visok?\u201c a on, uz sveop\u0161ti tajac u toj sobi, iza\u0111e, ja za njim, i kod Xmana u sobu. Tu on ispipa i ispritiska Xmanovu nogu, on jadni\u010dak zajauka. I ja se vi\u0161e ne se\u0107am \u0161ta je bilo. On je nestao. Mi smo iza\u0161li napolje u parki\u0107. Ja sam se okamenila, a trudila da pred Xmanom izgledam kao da ni\u0161ta od svega ovoga nije bilo. Mu\u017e je radio, pa je stigao malo kasnije. Nije tog dana imao \u201e\u010dast\u201c da upozna dr X. haha.<\/p>\n\n\n\n

Mi u parki\u0107u. Zvoni telefon. Zove ro\u0111ak, koji mi u slu\u0161alicu, nabraja imena nekih doktora, i da \u0107e ga taj dr Q primiti odmah na odeljenje, i da je ta dr sa tog de\u010djeg odeljenja ne vredi ni\u0161ta i da ja to odmah zahtevam. Ja slu\u0111ena. Ni sama ne znam \u0161ta da radim. Svi znamo gde \u017eivimo, sva\u0161ta \u010dujete. Ne zna \u010dovek kome da veruje. Ko je od svih tih pouzdan, a ko nije. Kome dete ostaviti, veruju\u0107i da je stru\u010dan. Posle sat opet ro\u0111ak sa pitanjem \u201e Jesi li i\u0161la?\u201c . Tu kre\u0107e po glavi haos.<\/p>\n\n\n\n

Odem ja. Joj. Sad kad vratim film, stra\u0161no. Zamolim ja glavnu sestru da se vidim sa njom i sa na\u010delnikom, koji uzgred nije bio prisutan u sobi kada je dr X imao svojih 3 minuta. Ka\u017eem da nemam \u0161ta njima da zamerim, ali da su mi rekli da promenim Xmanovu sada\u0161nju doktorku, i da se ponudio dr Q da \u0107e ga odmah primiti na odeljenje i da ja ne znam ni ko je dr Q, ni o kom odeljenju se radi. Jel da, da bi me izbacili, da do\u0111em sa takvom pri\u010dom. Kao luda. Luda 100%, kao i ono 100% maligno. Usput ja ka\u017eem da sam zaprepa\u0161\u0107ena brutalno\u0161\u0107u dr X, i da taj mom detetu vi\u0161e ne\u0107e pri\u0107i. A na\u010delnik, divan \u010dovek. \u201eJa bih da je moje dete u pitanju, uvek izabrao dr Y.  Hvala mu, \u0161to je imao strpljenja sa mnom. O\u010dinski, on mi ka\u017ee da mogu da promenim doktora, kad ho\u0107u, ali da oni svi rade kao tim, i da ja odlu\u010dim. I da niko ne mo\u017ee da tvrdi da je ne\u0161to maligno sve dok se ne uradi biopsija. I glavna sestra me ba\u0161 onako ljudski smirila, i rekla da poku\u0161am da se malo distanciram od ljudi koji zovu. Hvala i njoj.<\/p>\n\n\n\n

Elem, sutradan, mi poku\u0161avamo da navatamo dr Y, ispred de\u010djeg odeljenja. Ne znamo ni kako \u010dovek izgleda, al mi \u010dekamo. Xman je u sobi. Ne mo\u017ee ni da nas vidi. Sedim na stepenicama. Mu\u017e stoji. Uz stepenice se penje onaj dr X. Ja ni ne pomi\u0161ljam da ustanem. Ne mogu da ispo\u0161tujem brutalnost. Zastade on. Ja ne ustajem. Predstavim ga mu\u017eu. A sada ide situacija kao iz bajke Lepotica i zver. To nije onaj \u010dovek od ju\u010de. Sav prijatan, i jo\u0161 ka\u017ee da ne mo\u017ee ni\u0161ta da se ka\u017ee \u0161ta je dok se ne uradi biopsija. Mu\u017e pita otvoreno o odnosu sa dr Y- \u201e ma radimo mi kao tim, sve je savr\u0161eno\u201c. Ode dr X. Mu\u017e zbunjen. \u201eJel to onaj od ju\u010de?\u201c. \u201eDa, al ne mogu da verujem\u201c. Stvarno kao lepotica i zver. Elem, posle nekoliko dana, insajderski sa odeljenja, saznamo da dr X na to de\u010dje odeljenje nije u\u0161ao 3 godine, i da sa tim na\u010delnikom ne govori.  Usput on je bio nekoliko godina na\u010delnik drugog odeljenja, a sada je ovaj dr Y. I tako doznadosmo za\u0161to brutalnost. Stra\u0161no. A ti u stvari ne zna\u0161, a ni ne sluti\u0161 da odnos prema tebi,kao pacijentu, toliko brutalan zbog sujete, odnosa, ili\u2026.  ma stra\u0161no. Slu\u0111ivanje. Bi ne\u0161to korisno od te brutalnosti. Jer se uradio skener plu\u0107a na Banjici, i hvala bogu odahnuli smo bar malo, jer su plu\u0107a \u010dista. Jer ovaj glupi osteosarcom metastazira na plu\u0107a. Ina\u010de se \u010deka malo du\u017ee, tj, da se prvo biopsijom potvrdi malignitet, pa se primi prva hemo terapija, pa tek onda. Pa \u010dove\u010de poludela bih 300 %.<\/p>\n\n\n\n

Odradi se i biopsija. Ne mo\u017ee\u0161 da nahvata\u0161 dr Y nikako, da pitamo kako je pro\u0161lo, \u0161ta je video, kako mu izgleda. Ma mnogo pitanja. A nismo ga ni upoznali dugo, dugo\u2026.<\/p>\n\n\n\n

Xman je posle biopsije bio vrlo lo\u0161e. Muka mu je bilo, i sav je bio smu\u0161en. Nije mogao ni u parki\u0107. Dr\u017eali su ga u bolnici samo koliko je bilo potrebno, da se ukinu antibiotici. Onda smo ga odveli ku\u0107i. Na rezultat biopsije se \u010deka 10-tak dana. Jao koliko je to dugo. Taj neki deseti dan, smo ga vodili i na skidanje konaca. Taj dan i \u010duveni konzilijum. Xmaan vratimo ku\u0107i, a mi \u010dekamo konzilijum. Naletim na dr X, na hodniku, i onako usput  \u201e nije jo\u0161 po\u010deo konzilijum, al \u0107e biti ono \u0161to sam ja rekao\u201c. A ja pomislim, i ka\u017eem samoj sebi,\u201c E, pa ne\u0107e\u201c.   U neko doba po\u010deo konzilijum. Ni ne zna\u0161 gde se odr\u017eava, niti nekoga vidi\u0161. Jao bo\u017ee. Da samo zna\u0161 kako izgleda to odeljenje ko\u0161tanih tumora. Uski dugi hodnik, sivi zidovi, stara drvenarija, ma jo\u0161 kad kraji\u010dkom oka vidi\u0161 na \u0161ta te sobe li\u010de, i te jadne stare ljude. Jo\u0161 mu\u010dnije, nego \u0161to jeste. Mislim da je ve\u0107 pro\u0161lo 13 h, kada su nas pozvali u taj mali hodnik, ti\u0161ina, strah. Tu si, a ne bi da si tu. Su\u0161e se usta. Ti\u0161ina ubi. Poziva nas unutra dr X Iako on nije Xmanov hirurg, mi kod njega na razgovor. Mala sobica, neki le\u017eaj, dve stolice, i do pola sobe fla\u0161e. \u201eEto, \u0161ta da vam ka\u017eem, to je osteosarkom. Mi slu\u0161amo, ma nemam pojma \u0161ta je pri\u010dao. Se\u0107am se kada je pitao \u201cJel dete zna da ima rak?\u201c. Odmahnem glavom. \u201eJa \u0107u mu re\u0107i, kad do\u0111ete sa njim\u201c. Pobogu \u010dove\u010de, ni ja nisam htela u to da verujem do ovog trena, i da to jo\u0161 zovem tim imenom. Mnogo je zverski. Ne\u0107e\u0161 ti Xmanu pri\u0107i, a kamoli pri\u010dati sa njim. Tim imenom to ne\u0107emo zvati.<\/p>\n\n\n\n

Izlazimo iz te sobice. Ja pla\u010dem, pla\u010demo oboje. Neki papiri moraju da se zavr\u0161e. Ode mu\u017e da to zavr\u0161i. Javljam mojim roditeljima. Tata se javio. Mama je uvek va\u017eila za osetljivu osobu, i uvek smo joj sve uvijeno servirali i pazili kako joj \u0161ta saop\u0161tavamo.  Sada nema uvijanja. Tako je kako je. Ne zanima me vi\u0161e ko \u0107e kako da se nosi sa ovakvom vesti. Sada treba Xmanu objasniti \u0161ta mu je i \u0161ta ga sve \u010deka.<\/p>\n\n\n\n

Kada smo se isplakali, pe\u0161ke idemo i sada treba smisliti kako Xmanu ne lagati, a re\u0107i \u0161to realnije, mada ni mi ne znamo \u0161ta i kako zgleda. Prijateljica nam je psiholog. Nekako do\u0111e do psihologa na de\u010djoj onkologiji. Nama je tog trenutka bilo najzna\u010dajnije Xmanovo psihi\u010dko stanje i stabilnost. Nisu nas uop\u0161te zanimali onkolozi. Mi smo u me\u0111uvremenu ve\u0107 stigli ku\u0107i. Jao, bo\u017ee. \u201eIma\u0161 tumor, idemo u drugu bolnicu, gde \u0107e\u0161 primati gadne lekove od kojih \u0107e ti biti muka, osta\u0107e\u0161 bez kose, lo\u0161e \u0107e\u0161 se ose\u0107ati. Ima\u0107e\u0161 kasnije operaciju. Ugradi\u0107e ti u nogu neki implant, i opet na te gadne lekove. Tako \u0107e\u0161 \u017eiveti jedno godinu dana\u201c tada kre\u0107e plakanje. Al moj genije se tako dobro dr\u017eao. Njegovo pitanje je bilo kojim \u0107e sportom mo\u0107i da se bavi. Judo koji je do tada trenirao, ne\u0107e vi\u0161e mo\u0107i. Mu\u017e je otr\u010dao da mu kupi pikado. Igrao ga je sa drugarima, dok nije krenuo u bolnicu. Po\u010dinje \u0161kolska godina, a mi po\u010dinjemo sa le\u010denjem.<\/p>\n\n\n\n

06.06.2009.<\/p>\n\n\n\n

jao glupih procedura! XMan je ku\u0107i posle biopsije na \u201ena\u0161 zahtev\u201c(tako zovu ono kada ste im vi\u0161ak na odeljenju, a i vama odgovara da je dete ku\u0107i, s tim \u0161to oni predlo\u017ee ,a ovamo je kao na na\u0161 zahtev). E onda mi njega kao dovedemo na Banjicu ujutro, da oni zatvore istoriju bolesti,  i da sanitetom (po slu\u017ebenoj du\u017enosti, ne mo\u017eemo mi da ga odvedemo na\u0161im kolima) bude preba\u010den na onkologiju. \u010cekamo sanitet ispred, a ide pitanje, \u201cjel imate uput za onkologiju?\u201d. \u010cuj, molim te. Ako ide po nekoj proceduri, \u0161ta \u0107e mi, al nema veze. I otkud ja da znam da li mi treba uput.<\/p>\n\n\n\n

Sme\u0161tanje na onkologiju<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sti\u017eemo na onkologiju. Nemamo pojma \u0161ta nas tamo o\u010dekuje. Za razliku od Banjice, ovo je lepo ure\u0111eno, \u0161arenkasto. Posmatram Xmana i njegovu reakciju. Bolji je od nas. Prenagla\u0161eno ljubazna sestra A. Tu nam pokaza\u0161e gde da se smesti Xman. Psiholo\u0161kinja nas prima. Prvo Xmana, dok mi imamo razgovor sa dr W (za koji smo urgirali da se desi). Onako, fino, polako, ispri\u010da on nama sve \u0161to sam ja na netu ve\u0107 na\u0161la o osteosarkomu. Statistika pre\u017eivljavanja, i dobri izgledi  za Xman, tj veliki postotak sa dobrim ishodom. Jedino nisam znala naziv protokola. Rekao je EURAMOS, a ja olovku i zapisujem, a on ostao zaprepa\u0161\u0107en uz komentar pa \u0161ta \u0107e vam to. Prvi utisak o njemu je da je jedan nadmen, krut \u010dovek. Untouchable. Al ka\u017eu da zna \u0161ta radi. Raspitali smo. Nije va\u017eno kakav je, sve dok zna \u0161ta radi. Spremili Xmana \u201c\u0161kolski\u201d za prvi kontakt sa onkologijom. Iako je po \u201cprivatnoj\u201d liniji savet psiholo\u0161kinje bio da samo detetu od 13 godina ka\u017eemo da menja bolnicu. ?!? hello!! Pa ima 13 godina! Nema 3 godine. Psiholo\u0161kinja je i sa nama obavila razgovor. Bila je zadovoljna kako smo Xman pripremili. Nama u tom trenutku to najva\u017enije. A po hodniku \u0161etaju de\u010dica, bleda, \u0107elava, bez ruku, nogu. Stra\u0161no! Moj XMan to nekako kao da ne prime\u0107uje. Dominantnije mu je to lepo ure\u0111eno, \u0161areno odeljenje. Kad smo u\u0161li u sobu, nije bilo nikoga. Kasnije se pojavila devojka Jana. Iako nemam pojma ni koliko se le\u010di, ni od \u010dega boluje, vidim da ba\u0161 nije dobro. Vidim majku koja samo \u0107uti. Ne \u017eeli ni\u0161ta da ka\u017ee. Vidim da je lo\u0161e. Samo da Xman ni\u0161ta ne shvati! Jo\u0161 onako usput nam psiholo\u0161kinja nabaci kako sestre ne vode ba\u0161 ra\u010duna o tome da kada do\u0111e novo dete i da ih stavljaju ih i sa decom koja se dugo dugo le\u010de !?  U tom sti\u017ee i devoj\u010dica M sa Banjice. Ona ima osteosarkom na lopatici. Mr\u0161avica, sa dugom crnom kosom, vesela, nasmejana.<\/p>\n\n\n\n

Se\u0107am se da je sestra T pri\u010dala i pri\u010dala, ne znam \u0161ta, i da mi je poturila neki papir da potpi\u0161em, tj. Pristanak da se sla\u017eem sa na\u010dinom le\u010denja. A ja kao \u010ditam, i sve ispo\u010detka kao  \u010ditam, i na kraju samo potpi\u0161em jer nema \u0161anse da pro\u010ditam, a da to dopre do mozga.<\/p>\n\n\n\n

Tu smo obavili i Xman pregled sa jednom mladom, ba\u0161 mladom doktorkom. Fina doktorka. Jo\u0161 iz iste ulice. Nikada je nisam srela. Sve je ok, samo je mnogo mlada, mislim se ja. Vadi se krv. Mi odlazimo, jer i ovde bo\u017ee dragi, ne mo\u017ee\u0161 da bude\u0161 sa detetom. Mo\u017ee samo u posetu od 1-4h. Al po\u0161to smo novi, mo\u017ee i malo du\u017ee. Ostavljamo Xmana. Kasnije se vra\u0107amo u posetu. Pri\u010damo, on se zeza sa M i drugom decom. Uve\u010de kre\u0107e tzv. Hidracija. Bo\u017ee, \u0161ta je to? Kada se po prijemu odradi krvna slika i biohemija, i utvrdi da je sve u redu, kao priprema pred primanje hemioterapije se prima infuzija, tj. da se telo fino hidrira. Zamisli kako mu postavljaju braunilu, i priklju\u010duju infusomat (infuziona pumpa). Ma, automatizovano primanje terapije.Bar ne\u0161to. Nije onaj stalak sa oka\u010denom bocom infuzije.<\/p>\n\n\n\n

Sutradan pre podne kre\u0107e terapija. \u0160ta prima? Prima crvenu! Mi dolazimo u posetu. Sestre ka\u017eu da lepo podnosi, i da mu je malo muka. Kako M povra\u0107a, on je sjajan. On sav o\u0161amu\u0107en. Po\u017euteo jadni\u010dak. Vidi\u0161 da se bori sam sa sobom. Ne pri\u010da puno. Ne mo\u017ee. Jao kako je stra\u0161no gledati svoje dete kome je lo\u0161e. Ne mo\u017ee da jede. Ne mo\u017ee ni da pije. Ne znam sa \u010dim bih uporedila to kako izgleda, i kako poku\u0161ava da prevazi\u0111e taj  odvratan ose\u0107aj. Boca na infusomatu pod Al folijom. Kasnije pro\u010ditam na netu, da su ti otrovi osetljivi na svetlost, i da onda ni dete ne sme na svetlost kada je pod terapijom. Va\u017ei i za odrasle. Na boci pi\u0161e Adria, i Xman. Adria je skra\u0107enica od naziva leka. Al ne, mi smo glupi pa ne znamo da pro\u010ditamo, nego je to crvena terapija. \u010cak i pi\u0161ki crvenkasto. Isti\u010de poseta. Ne bih da idem, al ne daju du\u017ee. I sutradan nastavlja primanje terapije. I dalje ka\u017eu dobro podnosi. Mene du\u0161a boli. Ne mo\u017ee da jede, slabo pije te\u010dnost. Sav omamljen od lekova. Ne se\u0107am se nikoga, i ni\u010dega sa te prve terapije, sem Xman koji se bori sam sa sobom  i tim novim ose\u0107ajima i fizi\u010dkim i psihi\u010dkim. Mislim da su ga otpustili u subotu pre podne, a u ponedeljak smo trebali da do\u0111emo na scintigrafiju. Mi do\u0161li po njega, a on ne mo\u017ee da stoji. Tako ja zami\u0161ljam narkomana, kada se tek udari. On ho\u0107e, a telo ne\u0107e.  Tu ja dobijam od sestara uputstvo \u0161ta treba da radimo od krvne slike i kada. Treba ku\u0107i da hvatamo urin i merimo koli\u010dinu. Dobro. On je toliko lo\u0161e izgledao, da sam ja pitala sestre, da li su one potpuno sigurne da on mo\u017ee ku\u0107i. Potrajalo je dok smo iza\u0161li sa onkologije. Njemu u naletima muka. Stani, kreni. Lavor nosimo za svaki slu\u010daj. Od onkologije do ku\u0107e ne bi trebalo kolima ni 7 minuta. Na\u0161 dolazak ku\u0107i je potrajao. Legao je. Odmorio, istu\u0161irao. Ipak je ku\u0107i. Mi svi uga\u0111amo, al ne vredi ni\u0161ta. Na pomen, jela, pi\u0107a, samo odmahuje rukom. Ajd ne mora da jede, al bar neku te\u010dnost da unese. To ne\u0107u nikad zaboraviti. Sedenje pored kreveta i moljenje da bar nekoliko ka\u0161ika vode uzme. Dobili smo i neke tablete protiv mu\u010dnine. Davali smo mu, al bez ikakvog efekta. Al najgore je \u0161to takvog moramo da vodimo na onkologiju na snimanje skelata (scintigrafija). Dugo smo \u010dekali na odeljenju, dok nas nisu poslali na snimanje. To je u podrumskim prostorijama instituta. Dugi hladni hodnici, i eto nas najpre po reagens da mu se ubrizga, a taj ni manje ni vi\u0161e nego radioaktivan. Jedva mu nadje venu, uu, pa on je bucko, pa se takvoj deci te\u0161ko na\u0111e vena. Nije nego. A aparat za scintigrafiju, neka d\u017einovska ma\u0161ina. Bu\u010dna. Moj Xman grogi, al sve to zavr\u0161i. Ja poku\u0161avam da se na\u0161alim sa njim, i zezam ga kako \u0107e da svetli u mraku, zbog onog reagensa. Naravno, kada se ne bi neka glupa, povr\u0161na sestra uklju\u010dila i pokvarila na\u0161e zezanje, komentarom, \u201cpa pobogu mama, \u0161ta lupate\u201d. I \u0161ta re\u0107i takvoj osobi, ako pogled mo\u017ee da dovoljno ka\u017ee, al ne verujem da je ta i\u0161ta shvatila.<\/p>\n\n\n\n

E onda smo na odeljenju \u010dekali da nam zavr\u0161e kona\u010dnu otpusnu listu. Al ne mo\u017ee br\u017ee, jer je dr W, negde iza\u0161ao, a ne mogu ili ne smeju da ga cimaju. Da poludi\u0161. A Xman bi da ode odatle, a i ja \u0161to pre. A zbog onog reagensa bi trebao da popije 1,5 l te\u010dnosti, da ga \u0161to pre izbaci iz organizma. Lako re\u0107i, al kako sprovesti. A na pitanje, kada \u0107e vi\u0161e ta otpusna lista, uslede neki debilni odgovori. Mislim da na ovom odeljenju decu i roditelje treba \u201crazmaziti\u201d i da ne smeju i ne treba da jo\u0161 i ovakve stvari trpe. Svesti sve nepotrebno \u010dekanje na minimum, jer se radi samo o lo\u0161oj organizaciji, koordinaciji. Ina\u010de scintigrafija slu\u017ei da se snimi ceo skelet i proveri da li tumora ima mo\u017eda na jo\u0161 nekim kostima. Tokom nedelje smo zvali da nam ka\u017eu opis, i bilo je sve u redu. Negde od samog po\u010detka, mi smo postavili stvari tako da znamo svi da \u0107e biti gadno, al da idemo da uni\u0161timo to \u010dudo, i da ga ubijemo u tih godinu dana, i da zavr\u0161imo sa njim.<\/p>\n\n\n\n

Vreme ku\u0107i poku\u0161avamo da provodimo \u0161to kvalitetnije, i pod potpuno novim re\u017eimom \u017eivota. \u0160kolska godina na po\u010detku, a Xman u krevetu. Hvala bogu pa ima fb. Nismo mi krili od Xmana dijagnozu, ve\u0107 samo onu jednu odvratnu re\u010d nismo mogli ni tada, a i danas retko mo\u017eemo da izgovorimo. Koliko je dobar fb, kao prozor u svet, isto tako tamo i \u010duje sva\u0161ta. Po\u0161alje mu \u201cdrugarica\u201d  iz \u0161kole na fb poruku:\u201dti ima\u0161 rak, od toga se umire!\u201d jaooooo. Tada je re\u010deno, i ponekad kasnije.<\/p>\n\n\n\n

Tada sam \u0161koli poslala pismo, gde sam manje vi\u0161e ne\u0161to sli\u010dno napisala i zamolila da se deci objasni, i popri\u010da, jer \u0107e izbiti haos. Jer Xmanovi drugari iz odeljenja su se postavili vrlo za\u0161titni\u010dki i emotivno reagovali na bilo kakvo \u201clo\u0161e\u201d pominjanje Xmana. Na\u0161 stariji sin je u istoj \u0161koli, pa je sve bilo vrlo emotivno. On je vrlo zrelo pro\u0161ao kroz ceo ovaj period. Imali smo strahove, kako i \u0161ta sa njim,, osmi razred, pubertet\u2026. o tome \u0107u kasnije. Pa mi ne znamo kakav je \u201cnormalan\u201d  pubertet.<\/p>\n\n\n\n

Ja sam po\u010dela da \u201celimini\u0161em\u201d ljude iz okru\u017eenja koji zovnu, ili me vide, pa krenu da pla\u010du, pa da se tresu,\u2026..i\u0161lo mi je na \u017eivce, i krajnje je negativno. Takvima sam otvoreno govorila da moje dete ne umire, niti \u0107e, i da nema potrebe za dramom, i da me zaobilaze, ako ne promene pona\u0161anje.<\/p>\n\n\n\n

Menjamo i ishranu. Izbacujemo \u0161e\u0107ere. Prvo \u0161ta prona\u0111e\u0161 po netu, je da \u0161e\u0107eri hrane tumore. Zamene nalazimo, al da budu ukusne. Istra\u017eujemo  mnogo, i o hrani, i o ose\u0107anjima. Nuspojave. Ah, kako ih svesti na minimum. Kako pomo\u0107i organizmu da se izbori sa otrovima.<\/p>\n\n\n\n

Va\u0111enje krvi<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mislim da negde 10-ti dan od po\u010detka primanja terapije, kre\u0107e krvna slika da se ru\u0161i. To je zna\u010dilo da treba zakazati patrona\u017enu slu\u017ebu doma zdravlja, koja \u0107e dolaziti. I tada se krvna slika vadi na svaka dva dana, a nekada mo\u017eda i svaki dan, tako su nam rekli na onkologiji. Eee, kre\u0107e ludilo sa uputima. \u0160ta sve treba odraditi da bi patrona\u017ena slu\u017eba dolazila:<\/p>\n\n\n\n

  1. Uput od pedijatra, e al ne makar kakav. Treba pogoditi boju, vrstu\u2026a tek odgovaraju\u0107i tekst sem onog najva\u017enijeg \u0160TA se vadi.<\/li>
  2. Sa tim (pod uslovom da je tekst i boja u redu) se ode u patrona\u017enu slu\u017ebu Doma zdravlja<\/li>
  3. Oti\u0161la, prijavila se tamo<\/li><\/ol>\n\n\n\n

    Naravno  pedijatrica je proma\u0161ila i boju i tekst, ispravno je ono najva\u017enije, \u0161to tamo kad odete, ispade najmanje va\u017eno. Elem, baja iz patrona\u017ene mo\u017ee da dodje do 9h najranije, a rezultat posle 13 h, i MORA da se li\u010dno preuzmu. Nate li vi koje je to mla\u0107enje prazne slame. I\u0107i 4 puta na tri mesta, pa da je sve isperd ku\u0107e, mnogo je.<\/p>\n\n\n\n

    Nije to sve. Po\u0161to krv treba vaditi svaka 2 dana, tu nastade ogroman problem. E pa ne\u0107e mo\u0107i. Kako, molim? Odem ja kod na\u010delnice patrona\u017ene slu\u017ebe. Ona neka ko iz \u0161panske serije. \u201cZnate, ne mo\u017ee to tako po automatizmu\u201d. Svaki dolazak patrona\u017ene slu\u017ebe, zna\u010di da ja svaki put idem putem: pedijatar (u kom\u0161iluku), pa dom zdravlja (koji nije u kom\u0161iluku), a po rezulatat opet mora li\u010dno (nije u kom\u0161iluku). I vrhunac izlaganja g*\u0111e iz \u0161panske serije je bio kada je rekla da oni nemaju kapaciteta za toliko \u010desto va\u0111enje krvi. Meni se stislo u grlu, ne mogu da progovorim. Ako ne\u0161to ka\u017eem ili \u0107u da se raspla\u010dem ili \u0107e iza\u0107i najstra\u0161nije re\u010di iz mojih usta, nisam mogla ni\u0161ta. To je stra\u0161no. Taj ose\u0107aj bespomo\u0107nosti. A znate da ne tra\u017eite ni\u0161ta \u0161to vam ve\u0107 ne pripada, i \u0161to ne bi bilo izvodljivo. Samo tamo da ta glupa\u010da saslu\u0161a, pa nemaju valjda svaki dan dete sa malignitetom.<\/p>\n\n\n\n

    Elem, treba da pada krvna slika. To zna\u010di da padaju i leukociti, tj. Imuni sistem. Kad oni padnu na vrednost 2 ili ispod, tada se ustvari Xman stavlja u izolaciju, i higijena ide na visok nivo. Na\u0161e prvo va\u0111enje krvi posle terapije. \u010cekamo uz obe\u0107anje da \u0107e baja iz patrona\u017ene do\u0107i do 9h. Nema ga. Frka je, jer treba taj nalaz i odraditi, jer do 14 h moramo da javimo onkologiji vrednosti. A \u0161to ba\u0161 do 14 h? Pa do tada rade doktori! Stvarno je tako. Eto ga posle 10h. Kod nas sve \u010disto, \u010disto, spremno za izolaciju. A on, on, on, u farmerkama, crnoj majici, i sa onom svojom torbom iglu da vadi krv! \u201c\u0160to iglu, kad za osnovnu krvnu sliku mo\u017ee iz prsta?\u201d \u201cna terenu ne vadimo iz prsta, samo iz vene.\u201d !?!?!?! ostade krvi u \u0161pricu, on ga meni daje i ka\u017ee bacite ga. Mi toliko zate\u010deni i zaprepa\u0161\u0107eni pona\u0161anjem, procedurom, i ostajemo u \u0161oku i bez ikakve reakcije. Nismo stigli ni da reagujemo. I to je bilo dovoljno za sva vremena. Nije dolazilo u obzir da imamo posla sa patrona\u017enom slu\u017ebom. U kom\u0161iluku imamo privatnu laboratoriju. Pozvali, platili, uradili. Iza\u0161li u susret za ranijim o\u010ditavanjem rezultata zbog ovih na onkologiji svaki put.<\/p>\n\n\n\n

    E tako pro\u0111e na\u0161e prvo va\u0111enje krvi posle hemo. I opet ono e, gde mi \u017eivimo. Privatna laboratorija nam dala i popust 20 % i stvarno smo mogli da ra\u010dunamo na njih, jer su i oni izlazili iz svoje \u0161eme, jer su nam ranije slali rezultat .<\/p>\n\n\n\n

    Opadanje kose<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    21-vi dan posle prve hemo kre\u0107e ispadanje kose. Rekli valjda, al mislim da sam pre prona\u0161la na netu, da se to de\u0161ava tada. Ne zna \u010dovek \u0161ta o\u010dekuje. Da li \u0107e to sad onako mnogo, odjednom, polako\u2026.ustvari, prvo na jastuku primeti\u0161 kosicu. Xman je imao jaku, gustu, o\u0161tru, kratku kosu. On je verovatno bio prvo u \u0161oku, a onda je do\u0161ao kod nas u sobu i \u010dupkao prame\u010di\u0107e i pokazivao. Ja sam molila da prekine, jer \u0107e biti sme\u0161an, a ustvari me sve iznutra bolelo gledaju\u0107i. Sve smo okretali na \u0161alu, pa i to.  Imali smo \u010ditavo posle podne sa \u0161i\u0161anjem, pa brijanjem glave. Al ne\u0107e to da ispadne sve odjednom, nego to posle danima, ono sitno od kosice, ispadalo.  Nije jo\u0161 bilo tako stra\u0161no. Bar se teme glave sivelo od ostataka kose. Obrve i trepavice su jo\u0161 uvek tu. Jo\u0161 nije  onoliko bled.<\/p>\n\n

    \n\n\t\t\n
      \n\t\t\t <\/ul>\n <\/div> \n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

      Pisati, ne pisati\u2026.. Evo u junu 2012, bi\u0107e pune dve godine od zavr\u0161etka XMan-ovog le\u010denja. \u017divot nam se promenio. Mi smo se promenili. Sa ovim nema...<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2710,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[50],"tags":[],"class_list":["post-4725","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-price-roditelja-i-mladica"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/cikaboca.mladice.org\/podrska\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4725","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/cikaboca.mladice.org\/podrska\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/cikaboca.mladice.org\/podrska\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/cikaboca.mladice.org\/podrska\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/cikaboca.mladice.org\/podrska\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4725"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/cikaboca.mladice.org\/podrska\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4725\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4726,"href":"https:\/\/cikaboca.mladice.org\/podrska\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4725\/revisions\/4726"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/cikaboca.mladice.org\/podrska\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2710"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/cikaboca.mladice.org\/podrska\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4725"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/cikaboca.mladice.org\/podrska\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4725"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/cikaboca.mladice.org\/podrska\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4725"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}