Ove godine smo po prvi put dobili priliku da kao mladi ljudi izlečeni od raka prisustvujemo evropskom sastanku mladih survajvora u Rumuniji u trajanju od 19-22 decembra. Osim nas, sastanku je prisustvovalo još 50-ak izlečenih od raka iz ukupno 15 zemalja Evrope. Ova mreža survajvera nazvana je Youth Cancer Europe (YCE) i cilj našeg okupljanja u stvari se sastojao iz toga da pronađemo način za ispunjavanje zajedničkih interesa svih država koje su prisustvovale.
Sastanci su imali jednu, za mene, potpuno novu formu. Pokazali su nam prazan prostor za koji su rekli da predstavlja našu agendu i da sami biramo o čemu želimo da razgovaramo. Zatim smo izabrali čak 17 tema i upisivali se na nekoliko onih kojima bismo voleli da prisustvujemo. Uvek su se četiri sastanka održavala u isto vreme u četiri različita prostora u hotelu. Ništa nije bilo obavezno i sam si odlučivao koliko ćeš se zadržati na jednom mestu, važno je da si aktivan i da daješ sve od sebe. Sastanci su trajali od 10h do 18h. Ja sam prisustvovala onim na kojima smo pričali o neprijatnim iskustvima u toku lečenja, o dugoročnim posledicama suočavanja sa malignitetom, a u okviru toga najviše o sterilitietu i sekundarnom karcinomu, pričali smo o klinikama za praćenje zdravstvenog stanja nakon završetka lečenja, o inforimisanosti u vezi sa bolešću i sl.
Meni se sve ovo veoma dopalo jer sam po prvi put naišla na podeljena mišljanja po pitanju nečega o čemu smo se, recimo, mi u Srbiji od početka slagali. Po prvi put sam čula da neko ne želi da bude informisan o svojoj bolesti i o mogućim posledicama. Prvi put sam saznala neke stvari o samom raku na koje do tada nisam nailazila. Ostvarila sam neku predstavu o tome kako lečenje od raka izgleda na primer u Španiji ili Velikoj Britaniji. Zato ovo iskustvo smatram jako korisnim za nas koji smo bili deo svega ovoga.
Mi Mladice smo se veoma dobro snašli u komunikaciji sa ostalim članovima YCE-a. Kažu nam da smo druželjubivi, aktivni, posvećeni. Čak smo sa njima podelili neke svoje projekte koje smo mi već realizovali, a oni su ih s radošću prihvatili i usvojili. Takođe smo otkrili da smo mi i rumunske Mladice jedini koji zapravo posećuju decu koja se trenutno leče na odeljenjima. Ostalima je to bila potpuno nova stvar. Tako da smo jedni od drugih dosta toga naučili.
Osim radnog dela, 21. decembra smo se opustili i zezali na Božićnoj Gala večeri koja je u celini bila u znaku grofa Drakule. Na ulazu nas je sačekala sveža krv iliti kuvano vino, stolovi su bili ukrašeni vampirskim zubima, slepim miševima, svećama, dominirala je crvena i crna bojoa. Bukvalno sam se osećala kao u bajci. Na ovoj svečanosti bilo nas je oko 250, većinom su to bili mladi ljudi izlečeni od raka, ili oni koji su još uvek na lečenju, pripadnici rumunskog udruženje Little People, kao i hematolozi i onkolozi.
Nemam reči da opišem to što smo te večeri doživeli. Celo veče je bilo prepuno iznenađenja. Imali smo mađioničarski šou, za nas su pevali poznati rumunski pevači, čak smo i operu imali. Razmenili smo mnoštvo poklona, plesali smo do iznemoglosti, šalili se, smejali, družili se sa Drakulom lično i jednostavno proveli predivno i nezaboravno vreme.
Tamo sam upoznala zabavne i inteligentne ljude koji poput nas Mladica pokušavaju da ulože svoj maksimum da bi promenili neke stvari na bolje. Presrećna sam što sam uopšte dobila šansu da doživim ovako nešto. Nadam se da ćemo se uskoro ponovo družiti sa njima i da nas kilometri neće sprečiti da ispunimo svoje namere.
Mladica Milica Šimonović
