Spašavanje ekstremiteta nakon raka kostiju

Spašavanje ekstremiteta je hirurška procedura kojom se zamenjuje obolela kost i rekonstruiše funkcionalni ekstremitet korišćenjem metalnog implantata, koštanog transplantata od druge osobe (alografta) ili kombinovanog koštanog transplantata i metalnog implantata (aloprotetski kompozit).

Cilj ove vrste operacije je uklanjanje tumora uz minimalne komplikacije uz održavanje prihvatljive funkcije, izdržljivosti i izgleda ekstremiteta.

Potencijalni kasni efekti nakon spasavanja ekstremiteta

  • Nezarastanje – Za osobe koje su imale rekonstrukciju koštanim graftom, nezarastanje (nezarastanje) kosti je moguća kasna komplikacija. U postupku alografta, deo kosti uklonjen zbog tumora se zamenjuje doniranom kosti. Nezarastanje se dešava kada jedan ili oba kraja zamenjene kosti ne zarastaju, što čini prelom verovatnijim, posebno ako je područje pod stresom. Možda će biti neophodna operacija za dodatno presađivanje kostiju.
  • Neslaganje dužine udova – Kosti stalno rastu tokom detinjstva i adolescencije dok se ne dostigne visina odrasle osobe. Svaka kost ima ploču za rast (oblast gde se javlja aktivnost rasta). Često se karcinom kostiju nalazi u blizini ploče rasta koja zahteva uklanjanje ove oblasti tokom postupka spasavanja udova. Pošto rekonstruisani deo kosti ne može da raste, može doći do neslaganja u dužini udova. Operacije ili druge procedure mogu biti neophodne da bi se prilagodio rast.
  • Otpuštanje proteze – Ponekad se implantirani zglob može olabaviti ili istrošiti, posebno kod ljudi koji su aktivni. Ove komplikacije mogu zahtevati dalju operaciju za zatezanje ili zamenu dela ili celog implantata.
  • Kontrakture – Nakon postupka spasavanja udova, mišići, tetive i ligamenti se ponekad ukrute ili skupljaju, formirajući kontrakture (trajno zatezanje zgloba). Ovo se češće dešava kod ljudi koji nisu fizički aktivni. Periodične kontrole kod fizioterapeuta i/ili radnog terapeuta su korisne kako bi se sprečilo stvaranje kontraktura.

Preporučena naknadna nega nakon spasavanja ekstremiteta

  • Kontrolne posete obično obavlja ortopedski hirurg (specijalista za kosti) svakih 6 meseci dok osoba ne odraste, a zatim svake godine. Intervali praćenja se mogu produžavati kako vreme napreduje.
  • Rendgenski snimci se obično rade najmanje jednom godišnje.
  • Preporučuje se doživotno praćenje od strane ortopedskog hirurga.

Promovisanje zdravlja nakon spasavanja udova

  • Fizikalna i radna terapija igraju važnu ulogu u uspešnoj rehabilitaciji nakon operacije spasavanja ekstremiteta. I pasivne i aktivne vežbe opsega pokreta važne su za održavanje optimalne funkcije udova.
  • Ako postoji bol, otok, crvenilo ili bilo koji drugi znaci infekcije na mestu hirurške intervencije, ili ako dobijete temperaturu, odmah se obratite svom lekaru.
  • Zbog doživotnog rizika od infekcije, antibiotike treba uzimati pre svih stomatoloških zahvata (uključujući čišćenje zuba), kao i za druge invazivne medicinske procedure kao što su one koje uključuju respiratorne, gastrointestinalne ili urinarne puteve. Do infekcije može doći ako bakterije uđu u krvotok tokom ovih procedura i zakače se za unutrašnje metalne komponente (šrafove, ploče, šipke, zglobove).
  • Neki metalni implantati mogu predstavljati problem kada prolaze bezbednosne provere, na primer na aerodromu. Dobra je ideja da nosite medicinsko pismo u kome se navodi da ste imali rak kostiju i da imate metalni implantat.

IzvorLate Effects of Treatment (childrensoncologygroup.org)