Svako dete,bilo manje ili veće, želi da ima normalno detinjstvo. Da se uklopi u društvo. Ali život se jednostavno kod neke dece preokrene u jednom trenutku. Stave nas u svet koji smo površno znali. Čekaju nas silne muke. Bodenja, primanja terapija, vađenja koštane i iščekivanje rezultata… Leukemija je grozna stvar.
Najviše što trebamo u tom trenutku je podrška okoline. Ne da nas sažaljevate, to nam najmanje treba,nego da imate neku lepu riječ za nas, da budete pravi drugari! Najteži period, posebno za devojčice, jeste opadanje kose. Ostajemo bez našeg ‘blaga’. I ljudi nas počnu još više odbijati. Zašto nam to radite? I mi smo deca poput vas! I mi želimo opet osjetiti čari normalnog detinjstva. Svi mi oboljeli imamo onaj momenat ‘ne znam da li ću uspeti.’ Da, uspećemo, samo treba vjerovati! Prebrodili smo veliku bitku, svaki od nas. Za tih 8 mjeseci se dijete potpuno promjeni. Smatram da je svako od nas veliki borac i treba da služi za uzor svakom novom detetu koje želi da odustane. Nadam se da će jednog dana ova leukemija i sve ostale bolesti da nestanu!”
Mladica Jovana Stanić
